Анали Правног факултета у Београду

661

IN MEMORIAM

ДР РАДИВО J YB АЛИИ Чнњенида смрти, у овом нашем животу пуном сукоба и темпа, не само да нам задржава дах, изазива туту, и намеће осећање празнине него и подстиче да се подсетимо много чега што нам тај свакодневни живот скрива од очију и прикрива у подсвести. А када та смрт долази као последица једне трагедије, трагедије која све Binne постаје и редовност савременог човечанства, онда je ока и удар који нас освешћује о потреби да сви заједно о свакоме више водимо рачуна, јер само тако можемо сачувати што je могуће више и дуже људске вредности и људи од вредности, којима ни једно друштво, па ни наше, не обнлује. Смрт друга Радивоја Увалића je управо један такав удар. Журећи на дужност ка земли и народу које je толико волео и ценно, он je морао да заустави свој поглед ка даљини, као што и ми данас за моменат зауставламо наш свакодневни живот да бисмо одали пошту другу, пријатељу и колет који je годинама непосредно после ослобоВења заједно са нашим колективом крчио путеве изградње и наше школе као установе, и наше теоријске економске мисли. И то све у моменту када je требало поставлат темеле нове науке код нас, науке која je имала да одрази и изрази нове друштвене односе до којих je дошло у следству социјалистичке револуције. Био je то тежак задатак за све, али je друг Бата Увалић за извршен>е тога задатка био припремлен више него друга, тако да je могао својим ставом и својом мшпљу бити не само углед него и учител. А у том правцу и смислу он се и припремао. Идејно, као марксиста, он je био давно определен. Његова докторска дисертација и први рад објавлен у часопису „Правка мисао” били су засновани управо на таквом идејном определењу, определе!ьу које друг Увалић није исказао и потврдио само у тим својим радовима из доба младости већ се то определење, за ньегову победу и победу друштвених снага ко je су га носиле, и активно борио у делокупном своме друштвеном раду, посебно у шпанском граВанском рату и у нашој народноослободилачкој борби. Те чињенипе су познате, али ће бити потребно да се још подробније сагледа разно j ни пут и друштвено-политичка и научна делатност друга ¥валића од момента када се он пре више од три деценије определио не само за напредну мисао него и за напредну делатност у друштву, укључујући се у редове Комунистичке партије, живећи њен живот и развој, и учествујући активно у томе животу, уверен да само кроз резултате тог и таквог живота може остварити и своје идеале и проверит своја убеђења. Таквог друга Бату Увалића, нека ми je допуштено да изнесем, упознао сам пре пуних 37 година. Било je то пред вратима Библиотеке Правног факмлтета у Паризу, а у време фебруарских дога Баја 1934. године када су фашиста покушали први удар на парламентарии систем Француске. Већ тада, као тек дипломирани гтравник, учествовао je у великим демонстрацијама за одбоану демократских тековина човечанства, коју су биле угрожене доласком на власт националсоцијалиста у Немачкој. Учествовао je врло активно у животу и раду удружетъа наших студената и Југословена у Француској. Радио je на стварању Народног фронта. Одржзвао je сталну везу са радничким покретом у нашој земли Сећам се како je користио дупла два кофера многих наших луди да у њима пребацује илегалну литературу у нашу землу. А све то врло организовано и конспиративно тако да je биоједан од најагилнијих али најконспиративнијих партијских радникауто време у Француској. Мало je ко знао за партијског радника Цветковића, друга Бату Увалића. Када се друг Увал.ић 1940. године, после изванредно запажене и награђене докторске дисертације, коју je одбранио на Правном факултету у Паризу, зратио у Југославију, његова личност je још једном била повод сукоба напредних и реакционарних снага на Правном факултету у Суботици. Ипак, упркос знатном притиску полиције, он je био уочи самог рата изабран за доцента. Зато се он тек после ослобођења земле могао посве-