Анали Правног факултета у Београду

507

ГРАНИЦЕ СЛОБОДЕ УГОВАРАЊА

обављања трговине или индустрије, обављања слободиих професија, из домена односа радника и послодавца, ванбрачне заједнице, организовања и експлоатације јавних кућа, хазардних игара, и др. ( 56 ). 15. Ограничење слободе уговарана у аустријском ГраВанском законику утврВено je на један општи начин речима да се уговори о свему могу закључивати што се у промету налази, али да предмет пуноважног уговора не може бити оно, што се не може учинити, што je сасвим немогуће или што je недопуштено (§ 878). Као што се види, законодавац прво прокламује слободу уговарања, а одмах затим поставља ограничења правилом да предмет уговора не може бити оно што je забрањено. Ако се погледају претходни радови на доношењу овог Законика види се да je текст §-а 878. био усвојен без већих дискусија ( 57 ). Међутим, овај текст се у практичној примени права показао као непотпун. Њиме су, без сумње, обухваћени уговори који су противни законским прописима, али остаје отворено питане да ли су ту обухваћени и уговори који су противни моралним нормама. С друге стране, текст § 878. односи се само на недопуштен предмет уговора, а не односи се и на недопуштен цил> уговора. Због ових недостатака дошло je до измене у новелираном тексту Законика. Трећом новелом која je проглашена царском наредбом од 19. марта 1916. године, текст §§ 878. и 879. добио je нову верзију која гласи; уговор, који се огрешује о неку законску забрану или добре обичаје, ништав je. Законик, при томе, прецизнра ништавост једним exempli causa набрајањем уговора који су супротни добрим обичајима као што су: уговор о брачном посредовању, уговор о прекупу парнице од стране правозаступника, уговор којим се отуБује будуће наследство и зеленашки уговор (§ 879. нов. АГЗ). Овом новелом АГЗ се приближио другим кодификацијама грађанског права европских зематьа, а посебно немачком Грађанском законику, који такође само добре обичаје предвиВа као границу слободе уговарања. Нови текст представла поболшгане и у том смыслу што се није ограничио само на недопуштен предмет уговора, као што je то био случај са старим текстом. Новим текстом се предвиђа да je уговор ништав ако се „огреши" о неку законску забрану или добре обичаје, што значи да je обухваћен не само недопуштен предмет већ и недопуштен цил> уговора. МеВутим, и поред тога, новелирани текст се може критиковати јер не садржи израз „јавни поредак” који je, у сваком случају, шири по ј ам од добрых обичаја. Најзад, треба се подсети™ да je све до аброгације предратног правыог система у Хрватској и Славонији важно стари, тј. неновелирани текст АГЗ, што je од значаја за историјска, а такоБе, и теоријска истраживагьа питана забрањених уговора у нашем праву. 16. Кодификције граБаског права источноевропских земаља (Основи граВанског законодавства СССР и савезгшх република од 1962; ГраВански законик РСФСР од 1964; ГраВански законик МаВарске Народне Републике од 1959; ГраВански законик Народне Републике Пољске од 1964; ГраВански

(56) Оргса: наведено дело, crip. 149.

(57) Растовчан; Морал, добри обичаји и злопораба права у грађанском законику, Захреб, 1927, стр. 31 и сл.