Анали Правног факултета у Београду

560

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

после 10. октобра па све до ступања Конвенције на снагу, одређује Вашингтон, Лондон и Москву, као градове у којима Конвендију могу потписати све друге државе. На крају ове одредбе такоЬе je речено да све државе које нису потписале Конвенцију до њеног ступања на снагу, могу Конвенцији приступити у сваком тренутку. Знача] ове одредбе je много већи него што се то може наслутити на први поглед, jep je реч о важном изузетку од тзв. „бечке формуле”, по којој су међународне конвенције отворене само за чланице Уједињених нација и њихових специјализованих агенција ( 19 ). Ова формула je први пут „прекршена” у међународном ваздухопловном праву код Хашке конвенције о отмицама ваздухоплова 1970. године. Овога пута у Монтреалу, пошто je нова Конвенпија рађена на основама претходне Хашке конвенције, изостала je уобнчајека расправа, која je, па пример, домииирала у Гватемали, око доследог коршпћења „бечке формуле” или целисходнијег принципа отворености I\lеђународних докумената за све земле света. Чланице Међукародке организације цивилног ваздухопловства су код једног озбиљног и заједничког светског проблема какав je угрожавање безбедности цивишог ваздухопловства, схватнле анахроничност „бечке клаузуле” и свесно нзбегле њено уношење у Конвенцију. На тај начин су политички разлози и аргумента око признавања и непризнавазьа одређених држава и њиховог одсуства из Међународне организације цивилног ваздухопловства, и овом приликом, потисяути заједничком желом да се свет, као јединствено међународно ваздухопловно подручје, заједнички бори против криминалитета у ваздушном саобраћају. 7. Став Југославије. Делегација наше земле (^ 0 ) спадала je у мањи број делегација које су сматрале да се напади на ваздухоплове разликују у много ком погледу од отмица ваздухоплова и да су зато одступања од решења нађених у Хашкој конвенцији потребна и изводлива. Цил предлога које je она подносила био je да се ефикасно спречавагье ове врсте тероризма учини извеснијим тиме што ће се с великом мерой сигурности обезбедити кажњавање извршилаца, и то у првом реду јасним правилима о екстрадицији. Всћина je, међутам, била друкчије расположена и веровала je да ће Хашка решења обезбедити и Монтреалској конвенцији већи број ратификација. Јутословенска делегација ce протавила уношењу појма „у лету” и „у саобраћају” као ограничавајућих, подржавала je предлог да се делима из Конвенције одзуме могућност да буду политичка и предлагала je да, поред оних ко je су набројане у Конвешдији, првенствену надлежност имају и нациоыална држава и државе чији су државлани жртве напада. Она je такође тражила да Конвендија буде обавезан, а не опциони, основ за нздавање за потписнице које екстрадицију условлавају постојањем меВународног утовора. Остали делегати одали су признање њеним

(19) Видетн М. Мзрковић: The Moscow Treaty Banning Nuclear Weapon Tests in the Atmosphere, in Outer Space and Under Water and Its Significance, Јутосдовенска ревија за меЬународно право, 1964, стр. 75 и дал>е.

(20) Делегацију су сачшьавали: др Тоде Чурувија, аибасадор СФРЈ у Канадп, мр Богол,уб Филиповић, начелник МеВународног одел>ен>а у Савезној управи за цивилно ваздухопловство, др Војнн Димитријевић и др Миодраг Трајковић, доцентн Правног факултета у Београду.