Анали Правног факултета у Београду

566

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

стично je да се на положај постављају одређена лица ( ,8 ). Може и директор да буде на положају, када извршно вијеће поставља директора установе и организације за коју je то законом одређено. Y теоријском смислу директор je „институциј а" ( 1? ). Пошто je „звање” већ напуштсно у радноправшгм прописима, нећемо се посебно задржавати на његовом објашњењу ( 20 ). Али, требало би размотркти појам „занимања” ( 2t ). „Занимање" и „запослење” може свако слободно да бира остварујући право на рад. Иако су ова два облика конкретне садржине права на рад и слободе рада и једина. Према томе, директор, као и други радници- или врши занимање или запослење. Истина, могло бн се схватити и тако, да je унутар занимања и запослења свакоме грађанину, под једнаким условима, доступно свако радио мјесто и свака функиија у друштву. Тако би радио мјесто и функдија били ужи појмови од занимања и запослења. Видјелн смо раније да je директор „руководивши", да спада у „руководећа лица". Но, појам „руководећег липа” тешко je дефинисати. Овој врсти упосленика придаје се изузетан значај па се називају „кадрови нације”, „кадрови друштва”, „елита нације". Сви ови појмови више су соииолошки и политички него правни. Према прописима у страним државама руководећим лицима се сматрају „сарадници’', „персонал”, „кадрови”, персонал дирекције”, „виши службеници” итд. С 22 ). Према ранијим нашим прописима, директор je expressis verbis руководилац односно „руководећи радник” ( 2Я ), а и према неким важећим прописима ( 24 ). Y теорији директор се сматра руководиоцем ( 25 ). Радник je, према Закону о радним односима из 1957. годшге, био лице без обзира на својство, положај, посао њли функцију коју je вршио. Ту треба додати и занимање којим се бавио. Истовремено, службеници су били разврстани у звања, положаје. Основни закон о радним односима који je замијенио та два закона, обимна по материји коју су регулисала, служи се појмом радник као генеричким. Директор je радник и план радне заједнице ( 2С ). И по ранијим прописима директор je био „радник”; такође je и судска пракса сматрала директора радником ( 27 ). Другачије се као упосленик не би могао ни назвати.

(ta) По ранијем Закону о јавним службеницима (ЗСЈ) службсници су се постављали и разврставали у одређена ззања (стручпој спреми) и на положаје (према одговорности и посебним овлашћењима).

(is) Ар В- Јовановић, Директор у систему рад. самоуправл>ања, ~Архив”, 2—3/1957, стр. 310.

(20) Директор није ни: „титула”, „каријера”, „служба”.

(21) Y лшератури се различит© одређује појам занимања. Уп. Др Т. Томековпћ, Психологи ja рада, Београд 1965, стр. 24 —25 , 67—71.

(22) Vn. L’évolution du régime contractuel des dirigeants et des cadres d’entreprise, Liège La Haye, 1967, стр. 32.

(23) Чл. 138, ст. 1. ЗОРО из 1957.

(24) Чл. 63. Основног закона о заштити на ралу: „Директор и друга руководећа лица на раду у радне ј орган нзацпји ...”

(25) Др А. Балтић: Руководилац и радни односи, у зборнику „Савремено руковођење и самоуправстве”, Београд, 1969, стр. 181.

(26) у п . чл. 92. ОЗП.

(27) „Суд узима да радник. конкретно директор, нема право ... ”, из пресуде Врховног суда Југославнје Рев: 1655/62. од 23. 10. 1962.