Анали Правног факултета у Београду

568

АШЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

тежно je велика разлнка вредноватьа мануелног и интелектуалног рада и отуда веома различит положа] радника и службеника (намјештеника). У француском праву упосленици се дијеле на три основне трупе; раднике, службенике (намјештенике) и руководеће особље ( 34 ). Руководећа .лица, која спадају y »cadres«, образују се из реда лица са завршеним вишим и високим школама. Својство „кадра” настаје из њихових функција које им делегирају послодавци. Они имају посебна права и дужности у радном односу. Велики број њих ангажован je у предузећима (у којима ce развијају радии односи). Остављајући по страни размимоилажења у француској литератури о нарави предузећа, предузеће може да се схвати као једна цјелина састављена од персонала и средстава као и шефа, или je предузеће једна фирма односно послодавац у смислу раднот права. Предузеће чине радннци, персонал подвргнут власти шефа, шеф предузећа и средства и активност предузећа. Понекад се шефом као скупним називом зове директор, генерални директор предсједник аноншмног друштва, директор друштва са ограниченом одговорношћу, итд. Шеф je уједно и власник, ако je у питању индивидуално предузеће. Шеф се уписује у регистар и има три врсте прерогатива: руковоВење, доношење правила и дисциплинска надлежност. Овлашћења шефа темеље се било на уговорној основи измеЬу њега као послодавца и радника, или на улози и одговорности шефа предузећа у једној хијерархијској професионалној заједници О 3 ). Код великих предузећа, послодавац није уједно и шеф (директор). Он своја права делегира шефу (директору) и тако овај извршава добијање овлашћења у има и за рачун другога за власннка. Три основна овлашћења директора (руковођење, доношење пословног реда и дисциплинска власт) имплицирају посебан однос директора према радницима, службеницима и руководном особљу. Овлашћење директора на руковођење маннфестује се у субординацији радника. То je, како каже Durande, једно природно право послодавца и стога не мора да се очитује у уговору о раду. На та] начин се омогућава директору да радну снагу користи у најбољој могућој мјери у складу са интересима предузећа. Директор одређује радио вријеме и мјесто рада, врсте и природу послова и задатака, одлучује о распореду радника, предузима мјере у правду обезбјеђења добрих односа измеЬу радшпса у предузећу, стара се о односима са трећим лкцима ( 36 ). V италијанском праву врши се под]ела на: радпике и службенике, и пслази се од оиог основнот критерија при подјели на упосленике: подјели рада на физички и интелектуални рад. Категорија упосленика утврВује се у уговору о раду. Из основне разлике на којима се заснива различит положа] појединих врста упосленика, додаје се и: плата, повјерење које ce исказује од стране послодавца, знача] такве врсте упосленика за предузеће, стручна спрема, већа или мања самосталност у раду. Службешщи се дијеле на службенике ниже врсте (d’ordine) и службенике више врсте (di

(34) G. H. Camerlynck G. H. Caen, op. ch., стр. 76.

(35) Camerlync Caen, op. eu., erp. 251—286.

(36) P, Durand, Traité de Droit du Tvravail, T. I, 1947, стр. 430.