Анали Правног факултета у Београду

570

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

то je искључиви критериј. Друга, на прим ј ер, начин плаћања није ни од каквог утицаја. Какав ће третман имати поједини упосленик зависи од тога како je уговорено и стога се и чини строга разлика између уговора о раду и уговора о служби. Заједнички елеменат за обје категорије je субордипација. Тешкоће настају када су у питању категорије које се, по природи посла, не могу јасно опредијелити, а уз то су и прописи различит у погледу њиховог категорисања. Тако, док се Закон о утоворима о служби из 1900. примјељује на директоре, ова категорија не спада у домен Закона о суду части из 1926. године (у којем се иначе наводи неколико подврста упосленика). Доктрина je подјељена у схватању статуса појединих упосленика. Директор припада категорији службеника и његов радни однос и статус регулишу се прописима о службеницима ( 43 ). Такав закл>учак се не намеће и другим ауторима који, такоРе, полазе од контраверзне судске хграксе и закључују да je директор категорија упосленика изван надлежыости радпоправне јурисдикцпје ( 44 ). Разна законодавства различитотретирају директора као упосленика: негдје je директор службеник (намјештеник)) и обухваћен je прописима радног права (Француска), директор je изван домена радноправне јурисдикције, иако се тврди да се на њега примјењују прописи службеничког права (Бглгија); директор je упосленик али изван традгщионалних категорија упосленика (СРЊ); затим према изричитим прописима, на дирестора се не примјењују радноправни прописи (Етиопија) ( 45 ); странке индивидуалног уговора о раду су послодавад и радник односно службеник, а директор je, у односу према радницима, представгагк послодавца, ради у име и за рачун послодавца (Ханти, Салвадор) ( 46 ), понегдје се ово лице које иступа умјесто послодавца, назlгва мандатор (Ирак) ( 47 ), прописи полазе од презумције да je директор представник послодавца односно предузећа и да се због тога својства као и због значаја рада сматра независнпм у нзвршавању рада (Парагвај, Хондурас ( 4S ). Иако je законом утврЬека пропорција домаћих и страних радника, ова се може кориговати ангажовањем одређеног броја страних радника као директора (Хондурас) И") итд. Углавном je регулисање радног односа директора изван домена радних односа односно радног права и врпти се парцијално, за поједине потребе. То je сасвим разумљиво с обзиром да директор дјелује као „продужена рука” једног или више власника предузећа односно друштва. Директор није власник средстава за производњу, али се према њима и према радницима који раде на таквим средствима, понаша као власник. Сопственик делегира Дlгректору већа или мања овлашћења која произилазе из његовог односа према својини чији je титулар. Међутим, на директора се не преноси и само право својине. Ту je битна разлика измеЬу сопственика и директора као водиоца, руководиоца, управљача пословима, радом и капи-

(43) Р. Horion, Nouveau précis de droit social Belge, 1965, стр. 239. (44) F. V. Goetkem R. Geysen, Droit du Travail, 1950, cxp. 343.

(45) Декрет од 5. 9. 1962. о раднпм односима.

(4ß) Законик о раду Хантија од 1961, Законик о раду Салвадора од 1963. (47) Законик о раду Ирака од 1961.

(48) Законик о раду Daparaaja од 1961.

(49) Законик о раду Хондураса од 1956.