Анали Правног факултета у Београду

жану у уговору којој она подлеже на основу меВународног права независно од поменутог уговора". И најзад, треба предвидети нека прелазна решена за период када се нова држава наВе у неуговореном стању. аа) Нове државе и вишестрани споразуми. ИзмеВу два гледишта а) нова држава je дужна и има обавезу да постане чланица вишестране конвенције и б) нова држава има право да нотификује у своје име да постане чланица вишестране конвенције, у Комисији je прихваћено ово друго. Ово право није оспоравано од других чланица вишестраних споразума. Оно произилази из природе вишестраних споразума и независно je од тога да ову могућност нова држава може да оствари на основу завршних одредби вишестраног споразума. Изузетак чини само одре Вена категорија споразума (неспојивост учешћа нове државе у уговору с обзиром на предмет и цил> споразума; предвиВени поступак за стицање својства чланице меБународне организације и у вези с тим приступање конститутивном акту меБународне организације; учешће у уговору je условљенО сагласношћу свих странака уговора и др.). бб) Нове државе и двострани уговори. —■ Да двостран уговор буде на снази измеВу нове државе и неке треће државе, потребна je сагласност, изричито уговорена или да се из њиховог понашања тај пристанак може претпоставити. И поред тога што пракса у погледу извесних трупа уговора (трговински и фискални уговори, уговори о транспорту итд.) говори у прилог сукцесије, у Комисији je извучен закључак да су то државе учиниле на основу своје воље, а не из правке обавезе да тако поступе. г) Сукцесија у економској и финансијској области. Оно што je характеристично за климу у Комисији, у вези са теоријским објашњењем тзв. стечених права, као и првим прелиминарним дискусијама, то je да постоје различита и супротна гледишта која наговештавају дуготрајан и наиоран рад у Комисији. По специјалном известиоцу проф. М. Bedjaoui-u, који je изложио прилаз овом проблему полазећи првенствено од начела суверене једнакости држава и интереса новооснованих држава, поштовање стечених права доводи у питање цео политички и економски развитак нових држава. За нове државе, признаки тзв. стечена права, практично значи лишити се ефективне власти у корист страних приватних компанија и појединаца и дотадашњих држава-метропола. С обзиром да ове последвье имају финансијску моћ на територији новосноване државе у разним видовима, то од њих стварно зависи јавни поредак нове државе. Нове државе неће бити фактички ослобоВене ако уВу у обавезе према старом господару. Оне желе да досадаппьим приватним интересима супротставе колективан интерес земље. Настоји се да се постигне двоструки циљ, а найме, очува политична независност и стекне економска. Деколоиизација се јавља као оригинални тип промене установи меВународног права и она у том правцу благотворно делује. Уколико се деколонизација није извршила само уз помоћ постојећег меВународног права, она за узврат данас чини огроман подстрок за промену самог меВународног права. Деколонизација, како je истакао специјални известилац, није тренутни феномен који се завршава чшъеницом стицања независности, већ je она више један поредак на дуже стазе, који повлачи измену целе друштьене и економске структуре новонастале државе. Y конкретном случају.

213

РАД YH НА КОДИФИКАЦИЈИ ПРАВИЛА О СЛКЦЕСИЈИ ДРЖАВА И ВЛАДА