Анали Правног факултета у Београду

232

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

стране заставе. Поштивање суверености обалне државе и њеног правног поретка заправо се само по себи разумије. Бити ће потребније навести додатне увјете ако то прилике траже, нпр. плаћање неких такса, пристојби за услуге и сл. Такођер ће бити могуће у садржај акта унијети евентуална временска ограничена пловидбе (само дању, само у одреВеним раздобљима године). Моћи ће бити наведени и они увјети који се састоје од извршења протууслута, давања аналогних права, реципроцитета ако je тај могућ (друга држава би тако Вер могла на једној својој ријеци дозволити пловидбу страним заставама), итд. Нарочито би акт могао садржаватн подробне одредбе о начину евентуалног враћања ријеке у статус посве националне ријеке, тј. случајеве када и увјете (резолутивни увјет)( 12 ) под којим би територијална држава окончала режим створен њеним актом, можда уз обавезу неких претходних обавијештења и поштивање неких рокова. Што се облика једностраног акта тиче, разумије се да меВународно право, као она правка грана ко ja редовно и у правилу није и не може бити формализирана, не располаже никаквим строгим правилима у погледу на облик акта. Аосадашњи једнострани акти држава могу да послуже само као необвезатни узор. Државе су у том погледу невезане. Ако објавлзивању једностраног акта слиједи понашање у складу с актом, како од стране државе која га je донијела и прогласила, тако и од стране других држава, тада je створено ново меВународно право. Jep оно се не ствара само тиме што субјекти меБународног права уговор ним и обичајним путем узајамно преузимају обвезе и права, него и путем једностраног преузимања правних обвеза( 13 ). Свака се држава може лимитирати (théorie de l’autolimitation) у својој суверености, па чак у крајњем случају и добровољно се одрећи својег меВународноправног субјективитета. Тим je јасније да се може у једнохм просторно незнатном дијелу свог подручја одрећи права забранити приступ бродовима страних застава, не одричући се при том своје суверености и своје јурисдикције.

Наша тврдња да ријека може да добије извјесни међународноправни статус и једностраним актом државе налази своју потврду и у међународној пракси. Не сматрајући потребним ово доказивати, јер такви су докази одавна познати иако, можда, нису довољно уочени подсјећамо да je, нпр., Бразилија својим декретом од 7. 12. 1866. изјавила да je ријека Амазона отворена бродовима свих држава ночам од 7. 9. 1867( 14 ). Исто су то учиниле све државе на Амазони, па je тако на тој велико ј и важно ј ријеци проглашена слобода пловидбе за све заставе. Будући да та слобода није истодобно представл>ала утоворну обвезу за обалне држа-

(12) Нпр. док се не изгради неки друга прометни пут, док се не доврши неки пловнк Капал И СЛ.

(13) V. Guggenheim, Lehrbuch des Völkerrechts, Band I, стр. 137.

(14) Hyde, op. cit. стр. 532.