Анали Правног факултета у Београду

257

ХАШКЕ КОНВЕНЦИЈН KOJE CE ОДНОСЕ НА ДОБИЈАЊЕ ДОКАЗА

caiMO V неким од држава учеснида, проширивање правних појмова не би више представљао ни теаријски a још мање практично могући пут за постизање напред наведеног резултата. Што се типе друге теорије која елиминише проблем квалнфикације, теорије „аутономних појмова”, односно теорије стварања нових појмова са аутохтоном садржином, она je због комплексности садржине појмова „грађанске и трговачке материје” и „судских аката” у разним државама учесницама одговарајућих заседања Хашке конференције, одбачена као могући пут. При томе се мислило, односно имала у виду могућност стварања оваквих појмова са аутохтоном садржином, која би представљала синтезу постојећих разлика у интерним законодавствима држава учесница и била изражена на апстрактан начин ( 20 ). Створити на овај начин овакве нове појмове, с обзиром на поменуте разлике, заиста би представљало „Сизифов посао”, који делегати на заседањима ове међународне организације оправдано нису ни отпочели. МеВутнм, да je уместо разматрања могућности стварања нових (аутономних) појмова о „граВанској и трговачкој материји” и о „судским актима” са аутохтоном и на синтетички и апстрактан начин израженом садржином, покушано са стварањем енумеричких „аутономних” појмова, ситуација би била сасвим друтојачија. Наиме, пошто су биле познате разлике у садржшш поменутих појмова у интерним законодавствима држава учесница Хашке конференције, требало je поред онога што je заједничко у свим овим државама набројати у конвенцијама и оне различите матери je обухваћене појмовима „граВанске и трговачке материје” и „судских аката” само у појединим земл>ама, на које би биле примегьиване. Уколико сагласност у вези са поменутим разликама не би била постигнута у целини, примењивање конвенције je могло бити сведено само на материје које су обухваћене наведеним појмовима у свим земљама уговорницама или поред трга и на поједине, које су садржане у оваквим појмовима у извегним државама уговорницама. Тако на пример, у конвенцијама je могло бити назначено, да се под „граВанском материјом" подразумева и материја „породична" или и материја „радног права”, итд, зависно од сагласности држава. Слично je могло бити поступл>ено и са појмом „акта инструкција”, односно било je могуће набројати шта je све обухваћено овим појмом (на пример, саслушање сведока, саслушање странака, вештачење, полагање заклетве, итд. зависно од сагласности држава уговорница), као што je тако могло бити учигьено и у погледу појма „други судски акти”. На тај начин je могла бити юбегнута или сведена на минимум могућност, да разне државе уговорнице буду прећутно овлашћене да примењују исте конвенције, уже или шире, у зависности од тога какву правну садржину на основу свога интерног права дају појмовима о којима je говорено. Према напред изложеном, постојала су два могућа пута да се елиминише проблем квалификације код наведених правних појмова, а самим тим и избегну прећутно створене неједнаке обавезе држава уговорница о обиму примене Хашких конвенција ко je се односе на добијање доказа у

(го) О овој могуЬности вођена je и дискусија на Ваяредном заседању Хашке конферекције за међународно приватно право, Види, »Actes et Documents de la Session extraordinaire«, La Haye, 1969, s, 26 i si.