Анали Правног факултета у Београду

258

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

иностранству. При томе треба посебно подвући, да стварање „енумеричких аутономних појмова” представља еластичнији пут оваквог елиминисања него ,проширивање правних појмова”, јер може бити коришћен код различитих обима примењивања Хашких конвенција које се односе на добијање доказа у иностранству, а за ко je би била постигнута потребна сагласност држава уговоршща. Такав пут je могућ и када се добијање доказа у иностранству врши судским методом (када суд замољене државе изврглава замолницу) и када би био коришВен вансудски метод (по коме, под одреЬеним претпоставкама, дипломатски или конзуларни агент, а по конвенции, од 1968. године, и „комисер”, извршавају „акт инструкције”). Пошто Хапгка конференција за меВународно приватно право приликом доношења поменутих Конвенција није следила ни један од напред наведених могућих путева, остаје могућност да се тешкоће око гьихове примене настале услед неелиминисања проблема квалификације појмова „граВанске и трговачке материје”, „акта инструкције” и „других суд ских аката” регулипгу између држава уговорница дипломатским путем, МеВутим, дипломатски пут као обавезан за државе уговорнице ради регулисања поменутих тешкоћа није предвиВен ни у једној од одредаба Хашких конвенција о граВанском поступку, односно ни у њиховим заврпшим одредбама, нити у глави II која ce ј едино односи на добијање доказа у иностранству. Наиме, у овим Конвенцијама (план 9, став 2) предвиВен je дипломатски пут, али само за „све тешкоће ко je би настале приликом достављања замолнице, а не и у погледу обима њихове примене. Једино je у Хашкој конвенцији о добијању доказа у иностранству у граВанској и трговачкој материји, од 1968, године (која уосталом није ни ступила на снагу) предвиВено у члану 36. да „све тешкоВе које се појаве измеВу држава уговорница поводом примене садање конвенције биВе регулисане дипломатским путем". Према томе, само у погледу примене ове Конвенције постојаВе на основу поменуте њене одредбе правна обавеза да се дипломатским путем елиминишу све тешкоВе око обима њеног примењивања. Што се тиче осталих конвенција, које се односе на добијање доказа у иностранству, дипломатски пут за регулисање тешкоВа око обима примене ових конвенција, од стране држава уговорница, није немогуВ, али je за то потребна сагласност заинтересованих држава. Уколико би био кориш&ен дипломатски пут за отклагьагье тешкоВа око обима примене поменутих Конвенција, оне би ипак могле бити отклоњене само споразумним одреБивањем измеВу држава у питаньу, ко je су материје у њиховим меБусобним односима у погледу добијања доказа у иностранству обухваВене појмовима „граБанске и трговачке материје”, „аката инструкције” и „других судских аката”. Из тих разлога, a имајуВи у виду компликованост дипломатског пута, као закључак намеВе се да je ефикасније и мање сложено уместо дипломатским путем, уносит у будуВе конвенције о добијању доказа у иностранству „енумеричке аутономне појмове” о „граВанској и трговачкој материји”, „акту инструкције” и „другим судским актима”.

Ар

Михаила Јездић