Анали Правног факултета у Београду

ПИТАЊЕ СВОЈСТВА ПРАВНОГ ЛИЦА ОСНОВНЕ ОРГАНИЗАЦИ JE УДРУЖЕНОГ РАДА СА СТАНОВИШТА УСТАВНОГ АМАНДМАНА ХХI

Уставни амандман XXI у тачки 2, став први дефинише основну организацију удруженог рада као основни облик удруженог рада, основну најзначајнију ћелију радној ордносно привредној организацији. Y њој радници непосредно и равноправно утврђују меВусобне односе у раду, управљају средствима друштвене репродукције и одлучују о дохотку и другим питањима свог друштвено-економског положаја. Међутим, Амандман очито избегана да говори о правном субјективитету делова радне организације, посебно оног дела који дефинише као основну организацију удруженог рада. Истовремено, Уставни закон за спровођење уставних амандмана, у члаиу 13, оставља на снази одредбе Основног закона о предузећима које се односе на самосталну организацију удруженог рада са својством правног лица (чл. 4, став 3, чл. 21, став 2. и 3, 36а, 366, 36в, 36г, 36д, 36ђ). Овако фордlулисани текстови, односно недовољна јасноћа Уставног амандмана у погледу питања својства правне личности делова радне организације довели су до подељених схватања у правној теорији поводом тумачења Амандмана XXL Према једном схватању, основна организација удруженог рада je по самом Уставу носилац права и обавеза, то јест правна особа у погледу оних права ко ja joj на основу Устава, закона и самоуправног споразума припадајуО). Како су и шире асоцијације (предузећа, удружења) такође правна лица то ово схватање, развија теорију да je наш Устав створио „плурализам правне особености”. Према овом схватању, предузећа и установе ће и даље редовно бити у пракси, односно у правном промету и према друштву, субјекти права и обавеза, али ће обим тог субјективитета, а према томе и обим права њихових органа, бити утврВен самоуправним споразумом о удруживању. Правни статус предузећа и установе као и овлашћења шихових органа зависиће, према томе, од самоуправног споразума. Другим речима, основне организације удруженог рада јесу носиоци правног субјективитета, а оне га, у мери у којој то желе, преносе самоуправним споразумом на своје шире асоцијације, предузећа и друге.

(1) Др Лео Гершковић, Новине у регулисању одиоса у удруженом раду, Савремгна пракса: Непосредна примена уставних амандмана у организацијама удруженог рада, Београд 1971, юь. IV, стр. 151, и даље.