Анали Правног факултета у Београду

262

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Према другом схватању, основна организација удруженог рада нема свойство правног лица по самом Уставу, али га може стећи. Радна организација у целини je једини субјект на тржишту „ex constitutione”. .. Поседујући својство правног лица радна организација je носилац свих права у погледу средстава у друштвеној својини којима управља и то према трећим Јшцима"( 2 ). Пре но што се упустимо у дискусију поводом својства правне личности основне организације удруженог рада, ради бољег разумевања, биће корисно да се осврнемо на питање правног субјективитета, његов значај и коришћење у позитивном праву. До појаве правних субјеката у грађанском праву долази из практичких потреба. По свом пореклу, појам правне личности je јавноправна категорија резервисана, пре свега, за државу и јавне колективе( 3 ). Y области грађанског односно привредног права, граВанско односно трговачко судство je, из потребе да аутономна имовина добије свог титулара, извело и закл>учак о постојању правне личности. Са овим схватањем буржоаске правне теорије само се делимично подудара и схватагье у нашој правној теорији по којем je појава правне личности у грађанском праву везана за потребу посебног издвајања имовинске масе. Наша теорија покушава да дубле продре у друштвено-економске основе и појаве правних лица и налази да je оно настало као феномен робноновчаних односа и концентрације капитала( 4 ). „До појаве правних лица долази тек у систему крупне робне производив у којем услед велике централизације својине долази до формирања организација индивидуалних приватних власника, и те организације се као економски субјекти појављују на тржишту уместо поједииачних приватних власника”. Ова друштвено-економска анализа суштине појава правних лица може се аналогијом применити на појаву правног субјективитета делова предузећа у нашем систему, наравно уз поштовање његових специфичности. Укрупњавање, интеграција привредних предузећа и концентрација средстава друштвене производње која je у току, код нас je створила истовремено потребу за децентрализацијом самоуправљања, за спуштање или боле речено конституисагье самоуправних права у деловима предузећа који представљају технолошку и радну целину те се појављују као основни облик продукционог односа у привредном систему. Из потребе да се ови делови индивидуализирају у односу на друге кориснике друштвене имовине, створена je и потреба за даваньем правног субјективитета деловима предузећа односно радне организације. Са овом потребом наш правни систем се суочио још 1967. године приликом новелирања Основног закона о предузећима. Међутим, питање на ко je није дат претходан одговор, услед чега се и лута у правним решењима, јесте који je суштински ratio давања својства правног лица делу предузећа. Јесу ли то потребе нндивндуализаццје и самосташог вршења самоуправних права од стране радне заједнице дела предузећа у унутраппьим односима или се

(2) Ар Никола Балог: Уговор о пословно] сарадњи и удруживагьу рада п средстава настанак, промене и престанак институционални облици, Савремена пракса: Непосредна примена уставннх у организацијама удруженог рада, Београд 1971, књ. IV, стр. 214. н 215. (3) Види Hamel-Lagarde: Traité de Droit Commercial, t. I, стр. 448, Paris 1954.

(4) Види Ар Рудо.гф Леградић: Наука привредног права, Београд 1966. године, стр. 176; Ар Андрија Гаме: Увод у граВанско право, Огапти део, Београд 1952, стр. 164. и 175.