Анали Правног факултета у Београду

ТЕОРИЈА СИСТЕМА И ИСТРАЖИВАЊА УПРАВНЕ ДЕЛАТНОСТИ

Почињемо са процесом кибернетизације управе. То значи да смо суочени са значајном потребом нстовременог полидисдиплинарног изучаваиа управе на основу фондова знања различитих и досада недовољно повезаних научных дисциплина; политичких наука, права, економике, социологи je, социјалне психологије, науке о организацији, технике и кибернетике са теоријом система и теоријом информација. Очевидно je да раније па, делом, и садаппье дескриптивно изношење у чему je оргаиизациона структура и шта je делокруг и надлежност појединог органа управе, као и основне теме истражгшања постају оскудни извори за разумевање саме управе и, нарочито, за њено побољшање у новим условима. Кибернетика, теорија информација и теорија система налазе захвалан објект у управи. Као мало која целина, управа се и као технички систем и као социјални систем може подврћн законитостима развоја великих система. Међутим, процес промена и модернизације управе не може се наравно, изводити одвојено од других промена те врсте у друштву као целини. Велики пословни системи већ су стварност у знача ј ном делу наше прпереде. Да ли се наша управа већ почела да понаша по логици великих система? Ту се, изгледа понешто заостаје, иако живимо у времену у коме нова врста структуре почшъе да све више овладава друштвом: управљачко-информациона структура друштва као сложеног динамичког система. Информације постају нова снага, нова димензија развоја. Од савлађивања количине расположивих информација зависи и савлађивање проблема нарастајуће сложеностиТ 1 ) Досадашњи методи стицања сазнања о појавама више не одговарају потребама, мора се прећи на нове. Појаве се морају класификовати, учинити прегледним, систематизовати, чиме се смањује број елемената и њихових стања са којима морамо да рачунамо. Алн, ова je појава много сложенија и у њу сада не можемо улазити. Оно I’тто желимо да докажемо je чињеница да je и сама управа сложена динамички стохастички систем и да се, даље, сама јавља као потсистем ширег система, друштва. Како пријем нове информације значи смањење неодре-

(1) Послужимо се примером авиона: да би боингом 707 могло да се управља без електронске опреме било би потребно да 300 пилота контролишу рад апарата. В. др М. Марковић: Кибернетика и системи, Београд, 1970.