Анали Правног факултета у Београду

282

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

аката у држави Првог устанка а затим уставних пројеката и устава за време прве владе Милоша и Михаила Обреновића a касније и Александра КараВорВевића. Русија није остала по страни ових догаВаја и њен допринос односно допринос њених представника који су се бавили Србијом и српским питањем није безначајан у оваквом схватању уставног питања. Није без значаја да се истакне да су прве идеје о организовању државне власти у држави Првог устанка потекле од Русије (осшгвање Правитељствујушчег совјета после повратка проте Матије Ненадовића из Русије где je имао контакте и разговоре са руским дипломатским представницима о организована државне власти у ослобоВеној Србији) и да су прве уставне пројекте састављали војвоВански Срби који су били житељи тадашње царске Русије (Грујовићев пројекат a касније и Југовићев). Не задовољавајуВи се посредничком улогом какву je имала у обликовању полтиичког уреВења до 1807. године, Русија je преко својих представника Паулучија и Родофинизшна директно учествовала у пројектовању будућег уреВења Србије. Први руски пројекат о уставном уреБењу Србије потиче из 1807. године a познат je као Паулучијева конвенција. Конвенција у делу који ce односи на политичко уређење Србије предвиБа једног „земљеуправител>а”, који би био врховни орган државне власти, и чиновнике који би били постављени у име руског цара( 1 ). По причању савременика, КараВорВе je осетио дух и смисао Конвенције па због тога није схавио свој печах на овај докуменах, шхо je практично значило не прихватање Конвенције. Конвенција je у нашој историографији оцењена као покушај Русије да ce Србија претвори у руску губернију са руским или другим чиновницима преко којих би спрбводила свој утицај( 2 ). Ова Конвенција, као први формалин руски пројекат, заиста представља акт чији je циљ био стварање механизма државне власти који би био прилагоБен политичким односима и систему власти који су постојали у Русији. После Паулучијеве конвенције донета су два руска уставна пројекта 1807. и 1808. године и везани су за име руског изасланика Родофиникина. Родофиникин je дошао у Србију 1807. на захтев српске депутације и до 1809. боравио je у Београду као руски представник. Родофиникинов пројекат из 1807. донет je у веома заоштреној унутрашњој ситуацији. Y Србији у то време постојали су оштри политички сукоби измеВу старешина КараВорВевих противника и његових присталида у борби око власти. Оријентадија водећег старепгннског слоја према уставним пројектима произилазила je из њихове концепције о систему државне власти у Србији. Пројекат из 1807. познат као „Основније правительства сербскаго” односи се највећим делом на организацију Правитељствујушчег совјета. По овом пројекту Совјет би био састављен из три трупе совјетника: у прву трупу ушле бн војводе које нису били чланови Совјета. Они би добили титулу „сијателни вожди” и прво место у Совјету. Другу трупу чинили би дотадашњи совјетници са титулом „превасходни сенатори” и трећу, нзабрани совјетници чијн би мандат трајао три године. Прве

(i) Стојан Новаковић, Уставно питање и закони КараВорђева времена, Београд, 1907, 24—25.

(2) Драгослав Јанковић, Правительству] ушчи совјет, Историјски гласник I—2, Бгд. 1954.