Анали Правног факултета у Београду

284

АШЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ном пројекту из 1807. најзначајнији врховни орган власти, по новом пројекту он je подређен руским чиновницима заштитницима руске политике. Родофиникин je предвидио да у Совјету заседа један руски конзул који би КараБорВа могао „уздржати” од поступака супротних Русији. (Очигледно да овај пројекат има доста заједничких елемената са Паулучијевом конвенцијом). Из читавог текста пројекта као и примедби које je дао Прозоровски на пројекат, произилази да није реч више о ограничењу КараВорВеве власти преко Совјета у интересу старешина, већ о ограничавагьу и онемогућавању оних КараВорВевих делатности које су супротне руским интересима. И овим пројектом предвиБено je увоБење руских закона( 5 ). Пројектом из 1808. Србија би добила пуну аутономију а веза са Портом изражавала се преко признавања њене врховне власти. Остварење овог пројекта није спроведено, не само због тога што није дошло до реализације Ерфуртске конвенције односно делова који су се односили на Србију, већ много више што и овај пројекат не полази од реалне процене политичке ситуације у Србији и перспективе развоја српске државе и друштва. Треба истаћи и чшьениду да војна и политичка ситуација у Србији у периоду од 1807—1809. године није ишла на руку руским плановнма. Устаници су захваљујући успепшим војним операцијама ослободили велики део територије на којој je организована нова власт. Осим тога, код многих српских старешина била je присутна идеј а велике независне Србије у којој би се нашле и друге српске земље. Y том правду делала je српска депутација крајем 1808. године у разговорима које je водила са кнезом Прозоровским( 6 ). Са Родофиникиновим пројектима се утлавном завршава директан утицај Русије на изградњу система власти у држави Првог српског устйнка преко формалних уставних пројеката. Родифиникинова политичка активност у Србији имала je утицаја на КараВорБа и иегове присталице да убрзају доношење нових уставних аката који би онемогућили примену руских пројеката. Y два маха 1808. и 1811. донета су два уставна акта о уиутраппьем уреБењу Србије. Садржина тих акага се у великој мери разликује од руских пројеката, јер су им и полазне тачке различите. Оба српска пројекта предвиВају чврсто организовану државу са наглашеном улогом монарха као органа власти, што je Србији у периоду од 1804 —1813. далеко више одговарало у односу на уреБење које су Руси преко својих пројеката нудили Србијп. Пропашћу државе Првог устанка прекннута je за извесно време могућност самосталног унутрашњег уреВења Србије, али je идеја уставности присутна мада се изражавала и на друга начин у већ знатно промењеним унутрашњим политичким односнма и меБународним околпостнма. Y периоду од 1815 —1830. године Србија je своје унутрашње уреБење изграВивала водећи истовремено упорну полнтичку борбу са Портом за добијање што ширих самоуправних права, тражећи истовремено подршку великих сила Руси je и Аустрије које ни у овом периоду, нарочито Русија, нису остале по страни, већ су утицале више или магье на политичку стуацију и односе Србије према Порти. Према томе, све до 1830. годи-

(5) Исто, 181—184.

(6) Baca Чубриловић, Историја политичке мисли у Србији XIX века, Бгд 1956, SB.