Анали Правног факултета у Београду

286

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

власти. МеВутим, у пракси ова два питања се нису могла одвојити јер су условлена и тесно повезана. Пројекат из 1820. године као докуменат уставног характера има велики знача] јер je представљао основу за будуће српске захтеве као и за активност руске дипломатије на реализацији самоуггравних права предвиВених Акерманском конвенцијом и Једренским уговором. Хатишерифима 1829, 1830. и 1833. године отворено je ново раздобље за унутрашњи развој Србије, jep je поменутим хатишерифима, као што je познато, Србија добила статус аутономне вазалне државе у склопу турске царевине. Y коначном формулисању садржине поменуитх хатишерифа, руски дипломатски представници имали су веома велики утица]. Хатишерифи нису у формалном смислу уставни акти већ интерни акти измеВу Порте и Србије, али, фактички, они имају све елементе уставних аката, јер многе њихове одредбе регулишу унутрапгње уреВење Србије. Руски утица] на формулисање коначног текста ових докумената остварио се преко руског изасланика на Порти Рибопјера, који je имао честе контакте са српском депутацијом која je преговарала са Портом, a који je истовремено у својству званичног руског представника контактирао и са Портшшм високим чиновницима задуженим за српско питање. Упоређујући одредбе ових аката а посебно хатишерифа из 1830. године са ранијим документима, нарочито са захтевима из 1820, могу се приметши извесне сличности и разлике које су произилазиле из дотадашњег развоја српске државе. Чшьеница да су хатишерифом од 1830. укинути феудални друштвено-економски односи утицала je да су изостале одредбе о подели српског становништва на сталеже. Међутим, битнијих промена није било у организовању и функционнсању централних органа власти, мада су одредбе хатишерифа које су се односиле на ово питање недовольно предизне и недоречене. На пример, одредбе о Совјету у молои од 1820. су знатно прецизније форму лисанс, а и однос кнеза и Совјета оио je јасније одре Вен. Совјет би и по једном и по другом акту оио и дал>е састављен од непокретних совјетника. Чл. 15. хатишерифа из 1830. предвиВа да „докле год чланови Совјета о којима je речено не упадну у тежу какву кривицу или против мо je високе Порте, или против закона и уреВенија земаљских, донде не могу се без причине ни сбацитн ни удалити од званија своји”( 8 )- Одредба овакве садржине, као што je познато, пружала je широке могућности Порти да се меша у унутрашње послове Србије. Y хатишерифу од 1830. године ниј с прецизније одре Вен Ш1 положај кнеза. Поред титуле наследног кнеза која je предвиВена и пројектом из 1820. године, кнезу je дато ~ правленијс унутрашњи дела земле кои п риведениј с у дејство извршиват Be се у договору са скупштином сасхављеном из поглавара земље”( 9 )Одредбе хатишерифа о врховним органима државне власти одговарале су и Порти и Русији. Првој због тога, jep се отварала могуВност арбитрирања у политичким сукобима који су са свом жестином изоили управо после добијања статуса вазалне државе. Русија je пак, у одредбама које су се односиле на положа] кнеза и Совјета могла да види продуже-

(8) Аушан Матић, Јавно право књажества Србије, Бгд. 1351, 33 —41.

(9) Исто, 33—41.