Анали Правног факултета у Београду

так остварења својих идеја о унутрашњем уређењу Србије. Међутим, концепт унутрашњег уређења који je нудила полуфеудална Русија није одговарао ни тада ни касније, јер и поред чшьенице да je Србија била недовол>но развијена земља, она није остала затворено подручје за многе напредне политичке идеје и догаВаје који су ce догађали y Европи. Хатишерифима je завршен један период у историјском развоју Србије у којем се водила борба за остварење самоуправних права од Порте, на бази међународних уговора који су та самоуправна права похврђивали, али je борба за остварење тих права имала обележје политичке борбе око будућег уређења Србије. Од 1830 —1835. тј. до Сретењског устава, Русија углавном није учествовала у догађајима око доношена устава. Сачувано je неколико пројеката( 10 ) који су претходили Сретенском уставу. ЕЬихови аутори су били или познати законописци тога времена углавном Срби из Војводине, или странци који су по Милошевом налогу састављали пројекте устава, но и једни и други су у тим пројектима уносили и своја размишљања и ставове, који често нису имали подлогу у дотадашнем политичком и економском развоју Србије, а каткада су од ступали и од кнежевих упутстава. Y поменутом периоду, Русија није имала ни основа да се на било који начин меша у унутрашње уређене Србије jep je то право Србија добила на основу поменутих хатишерифа. Она je, као што je већ речено, у периоду од 1815 —1830. своју интервенцију базирала на реализацији међународноправних уговора који су се односили на Србију, но када je дошло до реализације тих уговора, Русија je за извесно време остала по страни, да би поново поводом Устава 1835. и тзв. Турског Устава 1838. „дала свој допринос" уставном развоју Србије који je праћен великим политичким конфликтна и сукобима. Укиданем Сретенског устава пре него je такорећи ступио на снагу, настаје период веома интензивне борбе за уставни поредак, који се завршава Милошевом абдикацијом 1839. године. У овом релативно кратком временском интервалу од 1835 —1838. године када je донет и други српски устав било je много политичких сукоба, a опозиција према Милошу која je стекла значајно преимућство Сретењским уставом, организовано je наступала тражећи устав који би дефинитивно ограничио власт кнеза а у први план ставио Совјет као противтежу свим другим централним органима власти. Рад на другом српском уставу отпочео je још 1835. године, одмах после укидагьа Сретењског устава уз велики утицај и притисак руске а донекле и енглеске дипломатије. Руски изасланик барон Рикман одмах по свом доласку у Србију 1835, активно je учествовао у свим догађајима око доношегьа устава. Непосредно пре Рикмановог доласка у Србију формирана je Уставна комисија у саставу: Адам Петронијевић, Јокса Милосављевић, Алекса Симић, Борђе Протић, Јаков Живановић и секретар Стеван Радичевић, која je направила пројекат устава. Међутим, пројекат није разматран jep ce чекао долазак руског конзула Рикмана па да ce заједно са њим утврди основа за

(io) АСРС, Збирка Мите Пегровића, 2112/1831 и Фонд Илије Гарашаигша, бр. 5.

287

РУСИЈА И УСТАВНИ РАЗВОЈ СРБИЈЕ Y ПРВОЈ ПОЛОВИНИ XIX В. 1839.