Анали Правног факултета у Београду

288

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

нови српски устав. Барон Рикман je био против свих оних одредаба Сретењског устава и новог пројекта устава које су истицале државност Србије. Он се залагао да се одржи постојећи систем власти предвиден хатишерифом 1830. године( и ). На крају je ипак састављен нови пројекат који je y седам глава обухватио следећу материју: опредељење Србије; знаци Србије; владалац Србије; унутрашња управа „Аео први Совјет законодавно тело, Део други Совјет законодавно изврпшо тело, поделзено на дирекдије под којима стоје одговорне власти политичке, економске, судске, школске, како окружне тако и среске по степенима”; општа права личности и сопствености; црква и глава седма Народна скупштинаС 12 ). На овом пројекту су радили Живановић и Паун Јанковић а главу о Скупштини саставио je Давидовић. Рикман није био задовол>ан ни овим пројектом, но он га je ипак послао у Русију на разматрање. Са овим je била завршена његова мисија, након чега je напустио Србију да би крајем 1836. поново послао писмена упутства преко Михаила Германа. Упутства je требало да представљају базу за нови српски устав, а истовремено су представљала и критику Живановићевог пројекта. По упутству, први део уставног пројекта политички требало je изоставити а у другом административном делу требало je у пет глава обухватити проблематику о Совјету, унутрашњој управи, финансијама, правосуђу, положају цркве и просвете( 13 ). Кнезу није одговарао Рнкманов пројекат, јер није обухватио многе одредбе које су наглашавале државност Србије a унете су одредбе које су предвиБале ограниченье Милошеве власти. Y међувремену дошло je и до нових пројеката који je требало да представљају основу за нове уставне пројекте. Као што je познато, енглески конзул Хоџес својим предлозима о уставном уређењу Србије настојао je да паралише рад опозиције која се ослањала на руску подршку у спровођењу својих планова. Основне тачке Хонесовог пројекта биле су; укидање кулука, право приватне својине, слободна трговина, укидање тортуре. Врховни органи власти по овом пројекту били би: кнез, Скупштина и Совјет. По Хоџесовој замисли Совјет бп био потчшьен кнезу. Састављен би био од већег броја чланова ко je би Милош по свом нахоБењу постављао. На овај начин би се реализовале одредбе Хатишерифа, a утицај кнеза на државне послове не би се смањио. До потпуне реализације овог пројекта није дошло, али су све тачке, изузев оних ко je су се односиле на Скупштину и Совјет, нашле места у Милош евом Указу из 1837. године. Опозиција je такође била веома активна. Она je преко руских дипломатских представника настојала да реализује одредбе хатишерифа о Државном совјету па je и мисија руског представника кнеза Долгоруког била усмерена у том правцу. Долгоруки je по доласку у Србију октобра 1837. настојао да у будући српски устав обавезно уђу одредбе о Совјету. Совјет би био састављен од најистакнутијих представника округа са значајним функцијама власти. Кнез би по овом пројекту био само извршни орган власти. Кнез Долгоруки није дуто боравио у Србији, па je после н>еговог одласка поново изабрана комисија у саставу: Тома Хербез, Цвето

(и) Нил Попов, Србија и Русија, Бгд. 1870, 298—299.

(12) Исто. 302. (13) Исто, 317.