Анали Правног факултета у Београду

РајовиВ, Стеван Радичевић и Јаков Живановнћ да изради пројекат устава. Међутим и у овој комисији основно и спорно питање било je какво ће место и улогу имати Совјет у новој организацији државне власти. Y два маха je прављен посебан пројекат о Совјету a фебруара 1838. године попово je формирана комисија да изради нови пројекат устава, но ни тај се пројекат није допао кнезу па je средином фебруара 1838. составлена велика уставотворна комисија у саставу: Јеврем Обреновић, Матија Ненадовић, Лазар Теодоровић, Цвето Рајовић, Стеван Радичевић, Јаков Живановић, В. Лазаревић и Јован Хацић. Y комисији су постојале две струје; једна, на челу са Живановићем, залагала се за Милошеву концепцију политичке власти у Србији и друга, на челу са Хаџићем, имала je другачији концепт организације државне власти. Русија je и овог нута учесхвовала у састављању новог уставног пројекта преко свога изасланика Вашченка. Он je фебруара 1838. дошао у Србију и одмах je направио притисак на кнеза да се оконча рад на уставу( 14 ). Кнез je након тога пристао да се Хаџићев пројекат устава узме као основа за нови устав, иако су многе одредбе овог пројекта биле неприхватљиве за кнеза. YcTaßo6paHHTeA>cicoj опозиционој групи у велико ј мери одговарао je Хацићев пројекат устава, иако ни она у пстпуности није била задовољна концептом политичког уређења који je Хаџић нудио. YcxaßHa материја y Хаџићевом пројекту распоре Вена je у десет глава. Врховни органи власти јесу; кнез, Совјет и Скупштина. Y глави II овог пројекта одређен je положај кнеза. Значајно je истаћи да ce у овој глави ништа не говори о функцијама власти ко je би кнез имао. Одредбе које се односе на положај кнеза углавном предвиђају услове доласка и одласка са кнежевског престола. МеВутим, одредбе у глави 111 о Совјету много су одређеније у предвиђању функција власти које би Совјет добио. „Под врховном управом и надзором кнежевим Државнн совет управља земљом и народом у свим гранама државних послова... Одлука Совета у пословима за ко je je он надлежан извршне су... Законодавне одлуке Совета зависе од кнежева одобрена. Ако то одобрење не би било дато после две представке, ове одлуке износе се пред Народну скупштину на разматрање и дефинитивно решен>е”( 15 ). По нацрту није одре Вен број совјетника већ je предвиБена сталност совјетника који не могу бити збачени „сем ако учине неки тежак преступ против Порте или против закона и устава”. Полжај Скупштине одре Вен je главой IV овог хгројекта. Скупштина није замишљена као народно представничко тело. Састављена je од титуларних представника и изабраних лица. Скупштина такоВе није добила неке значајније функције власти. Она je одреВивала и разрезивала порез. ОдреВивала цивилну листу кнезу и породили; вршила избор депутација; одлучивала о приходима и расходима и др. Но најважнија одредба о Скупштини свакако je била она ко ja je предвиВала да Скупштина прима или одбацује законске предлоге Аржавног совјета којима je кнез одбио потврду. Овом одредбом Скупштина би добила истакнуто место у законодавству. Y ствари она je требало да буде арбитар у законодавству измеБу кнеза и Аржавног совјета( 16 ). Одредбе о врховним органи-

(и) Исто, 350—360. (io) J. Продановић, сп. дело 73.

(is) Слободан Јовановић, Живот и рад Др-а Јована Хаџића-Светића, Нови Сад, 1399, 31.

289

PYCHIA И УСТАВНИ РАЗВОЈ СРБШЕ ¥ ПРВОЈ ПОЛОВИНИ XIX В. ДО 1839.