Анали Правног факултета у Београду

290

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ма власти, по Хаџићевом пројекту устава, разликују се од одредаба Сретењског устава, но, и у овом пројекту дата je предност Државном совјеху у односу на кнеза и Скупштину. Сл. Јовановић, међутим, сматра да je Хаџићевим пројектом успостављена равнотежа између кнеза и Совјета( 17 ). Значајна je и глава IX Хаџиђевог пројекта формулисана као „Гарантије нарочитих права становника”. Y овој глави поновл>ене су многе одредбе XI главе Сретењског устава о „Општенар одним правима Србина”. Yocraлом, Хаџић je изричито и навео да je за основу свога пројекта, поред осталих пројеката, имао и Сретењски устав. Но, основна начела Хаџићевог пројекта разликују се од начела Сретењског устава. Док je у Сретењском уставу углакном заступлено начело поделе власти, овде није учигьено. На пример, судска власт није била одвојена од управне. Хаџић je ово тумачио „ниским ступњем културе, недостатком способних луди и уштедом трошкова”.( 18 ) Y припремама око доношегъа устава, Порта такоВе није остала по страни. Руска и енглеска дипломатија, уставобранитељска опозиција као и Милошеви приврженици сматрали су да преко Порте могу вршити одређени утицај и добити устав који би одговарао њиховим тежњама и цилевима. Милош je поводом Портиног позива да се пошале српска деггутација у Цариград ради коначног утврђивања текста устава рекао Лазару Теодоровићу: „Е мој Лазо, устав не може да се изради овде него у Цариграду, тим боље, тамо су кошеви, тамо je и ветар па нека се тамо и млати и веје”( 18 ). После Портиног позива формирана je и депутација у саставу: Аврам Петронијевић, Јаков Живановић и Јованча Спасић која je у Цариграду учествовала у саставланьу текста устава са Портом. Међугим, меВу њима није било пуне сагласности. Петронијевић се залагао за оне одредбе устава из претходних пројеката које су ограничавале кнежеву врховну власт, при чему ни њему ни уставобранитељској групи којој je припадао нису била јасна многа питања о функдионисагьу те власти после доношења устава. Y том смислу он je нешто касније писао Константину Николајевићу: „Какви смо сви овде били у оно време кад je устав дошао и то због оне претераности бившег Кнеза у владаньу своме апсолутноме, па кад су се устројенија администрадије правила, нико од нас није мислио и сматрао на будућност, већ сваки je допуштао да се све оно ради и устројава што би књажевску власт што впше могло ограничити’Ч 20 ). Политична Клима ко ja je створена у Цариграду око устава одржавала се у Србији. Милош je био незадовол>ан радом депутације и све већим мешањем и утицајем руских представника на формулисагье текста устава. Милош je наложио депутацији да се мора придржавати његових упутстава у коначној редакцији текста устава, иначе неће прихватити промењену садржину устава. -Ynoaopeite које je дато депутацији у ствари je алузија на велики утицај руског посланика у Цариграду Бутењева на де-

(17) Исто, 98, примедба 1.

(18) J. Продановић, сп. дело 78.

(16) Н. Попов, en. дело 363.

(20) АСРС, ЗМП, 2320/1835.