Анали Правног факултета у Београду

292

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

што je преко енглеског конзула Хоџеса настојао да се „извуче испод руског покровительства" и стави под заштиту великих сила( 24 ). Врховни органи власти по уставу од 1838. године јесу кнез, Совет (Совјет) и влада од три министра. Кнежева власт по овом уставу je знатно ограничена. И претходни пројекти устава ограничавали су кнежеву власт, међутнм, сада je он потчињен само Совјету, јер члан И. предвиђа да „никаква уредба неће моћи бити примљена и никагсав налог неће моћи бити сабран, без да би он најпре и претходитељно од Совјета одобрен и примљен био”( 25 ). Лко се томе дода и члан 17. Устава о сталности и непокретности совјетника, стиче се права слика о односу кнеза и Совјета. Y ствари, ове две одредбе устава паралишу низ функција власти које je кнез имао. Кнез je, истина, као изврпши орган власти по уставу добио значајне компетенције: право да поставља совјетнике, владу, чиновнике, затим врховно заповедништво над војском, право да издаје наредбе и упутства чиновницима и да извршава законе и уредбе. Y судству je имао право помилована и ублажавања казне. Совјет je по уставу закондавни орган власти. МеБутим, он се меша истовремено у извршну власт. На основу плана И. овлашћен je да одреВује плате чиновницима и уводи нова звања, да одреБује надлежност владе и врши контролу њеног рада. Он je добио право доношена буцета, што je раније било у надлежности Скупштине и др. Влада од три министра (унутрагшьих послова, финансија и правде) je изврпши орган власти; поставља je кнез, меБутим, као што je већ истакнуто, она се налази под контролом Совјета, иако су формално министарства самостална у оквиру својих ресора. Y систему власти ко je je предвидео Устав од 1838. значајне су одредбе о чиновницима и судству као и одредбе о политичким правима и слободама граБана. УпореБујући Хаџићев пројекат устава са уставом од 1838. могу се уочити значајне разлике у тексту оба документа. Мислим да je са правом Сл. Јовановић истакао да су најважније одредбе устава од 1838. године одговарале идејама уставобранитеља и биле њихово дело а не Хациlтево( 26 ), иако Живановић, један од писаца Устава од 1838, тврди да je све „противуставне одредбе” унео у устав ХациВ( эт ). Хаџић такоБе наводи да многе одредбе из његовог пројекта нису узете а и оне ко je су узете добиле су други смисаоС 28 ). Преко анализе садржине одредаба и форме оба уставна текста може се закључити да Хаџићев пројекат третира Србију као самосталну државну заједницу везану за Порту само преко личности владара, док Устав од 1838. пре личи на хатишериф којим Порта одреБује статус Србији као аутономној покрајини. Према томе и по форми самог текста устава а и по садржини многих одредаба овај устав je био корак назад у односу на устав од 1835. и уставне пројекте који су лгу претходили.

(24) Сл. Јовановић, сп. дело, 30.

(25) Зборник закона и уредба, Бгд. 1840.

(26) Сл. Јовановнћ, Наше уставно пнтање у XIX веку, Бгд. 26.

(ЭТ) АСРС, ЗМП, 2320/1835.

(28) J. Хаџић, сп. дело, св. VI.