Анали Правног факултета у Београду

300

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТЛ

које би саме по себи улазиле у „јавно” или у „приватно” право одбија такву подјелу и нормативна школа, a социјалистичко je право одбацује одлучно, дијелећи све право, јединствено јавно, по успоредним гранама на основи предмета што их оне уређују. Но за чудо, сви ти противници подјеле права на јавно и приватно прихватили су, због недостатка прикладна израза и под притиском терминолошке традидије, име приватног права за меБународно приватно право, но са сасвим одређеним и конкретизираним смислом. „Приватно” ту значи граВанско ( у најпшрем смислу) и трговачко или привредно право; а за правне поретке у којима je из грађанског права издвојено породично и радио право, „приватно право” за наведено подручје значи: граВанско, породично, радио (осим управноправног дијела) и трговачко или привредно право. Тако je из техничких разлога настао конвенционални појам „приватног права”, и то само за мпп, без прејудица за подјелу на јавно и приватно право уопће, а за социјалистичке земље уз резерву да уопће и не постоји јавно право као посебна скупила грана права. На основи тога можемо овдје подијелити право на „приватно” у наведеном конвенционалном смислу • што се мора у наставку тако разумјети и на остало, за Koje можемо само рећи да није приватно и да га неки називају јавним, а други му не признају јединствено и „приватном”' опречно значење. Стога je у схеми повучена црта 3-3, која дијели приватно право од осталог, и то кроз све три скупине права: ins gentium, унутраппье право за стања ствари с меВународним обиљежјем и унутрашње право за чисто унутраппьа стања. Та je црта измеВу поља Ц и Д непријепорна, jep je она баш и прихваћена од свију за унутраппье право које уреВује стања ствари с меВународним обиљежјем. За чисто унутраппье право она je пријепорна и многи je одбацују. Пнтање je да ли je та граница основана на подручју iuris gentium. МеБународно право по извору. обухваћа многа стања ствари ко ja у унутрашгьем праву уреВује мпп, но једнако и таква стагьа ко ja ypeßyjy у законодавству држава кривичнодтроцесно, управно право и сл. По меБународноправној природи (као ius gentium) нема раз.лике измеБу Хашких конвенција о мпп-у, тих истих конвенција о поступку, Лондонске конвенције о сигурности живота на мору и Бриселских поморских конвенција о граВанско ј или кривичи ој одговорности или о привременим мјерама. Несумњиво je да дијелови iuris gentium који се баве таквим категоријама стања ствари чине цјелину за сваку категорију, jep ce њихова правила узајамно попуњују и служе као подлога за тумачење, аналогију и даљњи развој. Може ce дискутирати о том да ли правила ко ja су у унутрашњем мпп-у прихваћена као цјелина приватног права чине такву цјелину и у оквиру iuris gentium. Позитиван одговор дају оне теорије које дијеле ius gentium на меВународно јавно и на мпп и на ко je одмах пре лазимо. Но и без н>их може се то прихватити, с разлога што je ratio legis за издвајање оних грана права, које су у унутрашњем праву издвојене и скупљене у грану мпп-а, једнака и у меБународном праву по извору. Такву подјелу примјењује у ублаженом облику и гледиште изложено такоВер у наставку да мпп обухваћа меВународни и унутрашњи дио пра-