Анали Правног факултета у Београду

302

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУАТЕТА

народног права по извору, а по мишљењу пишчевом, такав би се однос могао конструирати и с монистичких гледишха. Ипак стоји да има правила за предмете мпп-а на унутрашњој, али ина меВународно ј разини (iuris gentium). Остане ли се дакле при схваВању да je мпп само унутрашње право, мора се нужно додати да о том предмету има и правила iuris gentium. То je посве прихватљиво и значи да мпп чине правила из поља А, а да правила из сустава меВународног права по избору постају мпп кад уßy у унутрашње право. Та су правила у кругу међународног права по извору поља Аи Б— издвојена у поље Б с разлога што си им предмет стања ствари подвргнута у унутраппьем праву мпп-у и по том су једнака правилима из поља Д. Треба дакле истакнути: при таквој подјели ius gentium се не дијели на меВународно јавно и на међународно приватно право, мпп je изван његова круга и оно што се ставља у опреку меВународном јавном праву није мпп, већ су одредбе о предметима који тек у унутраппьем праву чине мпп. О том нетто више при успоредби узајамних односа поља А, Б, Ц и А у тексту који долази. Питање: je ли мпп меВународно и по извору и по предмету? и обухваћа ли дакле само поље Б? Тврдња да je мпп увијек ius gentium, но дакако само његов приватни дно мпп у опреци према меВународном јавном праву дала би позитивны одговор на то питање и оправдавала би уношење у схему поља А иБ и граничне црте 3 —3 измеВу њих. Но то би изоставдало апстрахи рајући од теорије проф. Бартоша о којој ће такоВер бити ријеч из мпп-а дијелу скупину прописа унутраппьег права, које дакле није ius gentium, о стањима ствари с меВународним обиљежјем, дакле традиционално и непријепорно подручје мпп-а, пол>е А- Осим тога то би бшло противно теорији која не прихваВа подјеле права на приватно и јавно и не признаке опстојност категорије јавног права изван граница мпп. A покушај да се цијело мпп, зато што je „меВународно”, уврсти у меВународно право по извору, ius gentium, не би могао потврдити такву систематику, jep израз „меВународно” не би ту значио једно исто и не би претворио унутрашње мш у ius gentium. Истина je да je цијело мпп, дакле и унутрашње, „меВународно”, но по предмету, али зато join не по извору. А само правила, меБународна по извору, могла би се уврстити у ius gentium и тамо ставдати у опреку нормама тог права које нису мпп, тзв. меВународном јавном праву. Питање: Може ли се рећи да je мш. по предмету увијек меБународно, но по извору дијелом унутрашње, a дијелом меВународно? Може. Постоје прописи поједине државе и постоје прописи меБународног права по извору, сви о истом предмету, о стањима ствари с меВународним обидежјем, како je такоВер већ изложено. Мпп. тако схваћено, налазило би се у поду А и у пољу Б. Питање: Ако je тако, како се може узимати а) да je мпп унутрашње право за уреБење меВународно обидежених ситуација, с тим да има и одредаба iuris gentium о истом предмету, које нису мпп и постају то тек кад уВу у унутрашње право, но такоВер б) да мпп обухваћа одредбе о наведеном предмету како унутрашњег тако и меВународног права по изво-