Анали Правног факултета у Београду

303

ПОЈАМ МЕВУНАРОДНОГ ПРИВАТНОЕ ПРАВА

py дакле у случају под а) да мпп обухваћа само поље Д, а у случају под 2) поље А и Б? Може се једно и друго, с разлога што je то ствар систематике, елободне дјелатности истраживача. Систем се изабира по прикладности и једна иста стварност може се проматрати с више гледишта( 7 ). Правила о сукобу закона појединих закона о мјеници могу се уврстити у мјенично право и у мпп, према томе с којег се гледишта проучавају, а могу се уврстити у једно и друго, ако их истраживач проматра с оба гледишта. Тако, тко проучава међународно право по нзвору, не може изоставити ни конвенције о разним питањима мпп-а; а тко приступа проучавању тих конвендија с гледшпта мпп-а, опет их не може изоставити, јер су или уједно дио унутраппьег права, а ако нису ваљане за подручје примјене права које се проучава, бит ће опет важне с гледишта једног меВународног рјешења или с поредбеног I'ледишта, као право држава које су их унијеле у своје уну трашње право. Питање: Какав je однос унутраппьег права које није приватно, но уређује стања ствари с меВународним обиљежјем према осталим дијеловнма меВународног права по предмету поља Ц према пољима А, Би А? Однос унутрашгьег права, меВународног по прдемету но које није приватно, према унутрашњем приватном праву, такоВер меВународном по предмету поља Ц према полу А аналоган je односу поља А према полу Б на подручју меВународног права по извору. Однос унутрашњег права, меВународног по предмету, које није приватно, према меВународном праву по извору које није приватно поља Ц према полу А аналоган je односу поља Д према пољу Б на подручју меВународног права по избору. Из тог односа излази да би се, с истих разлога с којих се по неким теоријама даје подима Д и Б име меВународнога приватног права, морало подима Ц и А дати име меВународнога јавног права. То се ипак не чини, већ с разлога што није добро дирати у утврВену терминологију (ма да je она двојбена за тзв. меВународно јавно право) ни уводити нове термине,, већ примијењене с другачијим значењем, а и зато што се појам јавног права не прихваћа опБенито. Но ако мјесто „јавног права” употријебимо изразе: кривичног, управног, процесног, уставное права и сл., бит Be израз: меВународно кривично, меВународно управно право итд. посве адекватни, они Be сви заједно покривати поде Д и за њихов однос према осталим подручјима меВународног права по извору и по предмету вриједит Be све што вриједи и за поде АПитање: Како би се примијенила схема која je овдје изнесена на теорије неких значајнијих писаца. Y расправи која je цитирана на почетку анализирао je писац двије такве теорије. Тако Батифол (Batiffol) разликује мпп и ins gentium, но с тим да je обоје меВународно. При том изједначује појмове »droit des gens« и меВународног јавног права, што би морало значити да ins gentium не обухваВа мпп. и да се уопВе ограничава на поље А. Очито, да се ствар не би тако

С 7 ) Огшшрније у пишчевој расправп „ Мећународно приватно право приватно правоекстранацииналних односа ", у „Огледима" (налом. 1), стр. 27. ид.