Анали Правног факултета у Београду

305

ПОЈАМ МЕВУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА

једног јединственог меВународног права, иако у двјема фазама: најприје мпп-а пред судовима, a затим међународног јавног права преко дипло матских органа. То јединство, које на крају чини цијело уређење меВународним у смислу iuris gentium, сужава сам аутор, да би постигао тај циљ, на повреду правила мпп која су у меВународним односима обвезна. Како je према изложеном ј едино могуће истицати опреку између меВународног јавног права и мпп ако ce цијело мпп дакле и поље Д повуче у ius gentium, тако да поља А нестане и да je све мпп садржано у пол>у Б■ — аутор je посве досљедно дао мпп-у обиљежје меВународног права по извору, тим што je истакао његову међународну сврху: утврВивање односа измеВу држава и што je на темел>у споменутог континуитета узео као редовна правила за такво утврВивање она која се у меБународним односима сматрају као обвезна. Ту се поставља питање: јесу ли правила мпп веВ по том првила iuris gentium што уреБују односе измеВу држава и чине ли то уопће, ако су дио унутрагшьег права? и, ако су меВународна по извору зато што се у меВународним односима сматрају као обавезна, не значи ли то извоВене из извора iuris gentium, а то изазива питање да ли такви извори пастоје за мпп опћенито, осим уговора и обичаја који су ушли у унутрашне право; а ако постоје, нису ли они тек произвол рецентне, прешутне унификације, дакле једнаки појединим конвенцијама по учгшку у унутраппьем праву. То би найме опет довело до одвајања мпп, не од меВународног јавног права, већ од меВународног права по извору у цјелини, јер би основа ваљаности тих правила била у том да их je држава унијела у унутрашње право. А тим би се ствар вратила на юш које je дио унутрашњег права (поље А) и опречно, не меБународном јавном праву, већ меБународном праву по извору уопће. Одговор би изискивао посебну расправу, а сврха ових редака била би посве испунена кад би они помогли рашчишћењу појмова који су овдје анализирани more geometrico и кад би изазвали критику, исправке и продубљење. Питање: што мисли, с обзиром на истакнуту еластичност стварана система, сам писац о положају мпп-а у суставу права? Укратко: мпп je унутрашње право појединих држава за уреБење стана ствари с меВународним обиљежјем, укључујући и меВународне прописе о том који су ушли у то унутрашње право; а као средство успоредбе и информацију и оне који су ушли у унутрашгье право других држава. Па и конвенције које нису стале на снагу (imp. Уговор Beneluxa о једннственом мпп-у) морају се узети у обзир по садржају и аргументацији, По том мпп није опрека „меВународном јавном праву”, ако се тај израз схвати како je j едино могуће, као ознака дијела меВународног права по извору за „неприватна” стана ствари, у опреци према другом дијелу тог права, за стања ствари која су за мпп добили име „приватних”. Мпп je посебна грана унутрашњег права која због заједничког предмета (ситуација с меВународним обиљежјем) тражи увијек најужу сурадњу с меВународним правом по извору (ius gentium), а опречно je нему у цијелости, а не само тзв. меВународном јавном праву.