Анали Правног факултета у Београду

313

АРХИТЕКТОНСКО-УРБАНИСТИЧКИ ОКВИРИ СТАРИХ ГРАДОВА

Извесни неспоразуми настају из различите оцене значаја објекта: према намени којој служи. Уобичајено je било у ранијим фазама бриге о чувашу наслеђа да се узима у заштиту нарочито монументална архитектура цркава, дворова, палата и сл. Данае су такви ставови напуштени: и спомеником прошлости сматра се сваки објекат уколико има остала нужна својства а без обзира на функдије које je вршио или којима je данас намењен. Овакво посматрање рашчистило je неке раније дилеме око важних сектора архихектонског стваралаштва у областима градске стамбене архитектуре, сеоске архитектуре и етнографских споменика уопште.. НАЧЕЛА РЕШАВ АЊА ОДНОСА СТАРОЕ И НОВОЕ Основно начело односа нових објеката према заштићеном споменику мора биги: пуно поштовање старог. Ово начело произлази логички из чињенице да je сачувани споменик после проучавања проглашен за објекат специјалне вредности и значаја, да таквих објеката има релативно мало,, да се они у оригиналном облику и саставу не могу више ни на који начин остварити и да су, у границама могућности, предодређени да вечито трају. Закон поштовања старог може се у архитектонско-урбанистичкоЈ пракси, спроводити на више начина. Међу њима најпознатији су: прилагођавање новог староме и контраст измеВу старог и новог. Eto принципу прилагођавања, нови објекти у визуелном контакту са старим спомеником треба да имају размере, стил спољње архитектуре, видл>иве материјале и боје, што сличније онима који су били примењиваmi на старом објекту. Тежња je у овом методу да се ново и старо обједине у целину. МеВутим, резултат би био најчешће негативан по заштиВено наслеђе јер оваквим поступком оно би изгубило своју индивидуалност, било би подреВено нечем новом, чинило би само део нечег што није аутентична стара творевина. Уместо да се повећава или најмање одржи значај старог споменика он je оваквим поступком смањен. Принцип контраста решава проблеме односа старог и новог управо супротним ефектима. Контролисаним, правилно укомпонованим контрастом ново истине старо, указује му пажњу и поштовање, приказује га као посебну вредност а себе повлачи у други план. Контраст се може стварити на више начина и разним средствима која се и иначе у архитектонском стваралаштву нормално користе ради постизања жељених визуелних ефеката. 1) Обликована композиција новог. Основии принцип контраста, у обликованом погледу јесте да ново не покушава да репродукује старо, да се у новом не врши копирање или имитација старог. Овакви покушаји супротни су методама савремене архитектуре a негирају и принцип претходно изнет, да ново треба да истине старо а не да га имитира или да покушава да му конкурише. Напротив, нови облици стварају погодан оквир за истицагье старог, за његову јасну, категоричну представу. Имитација старог у новим објектима значила би замагљивање вредности и значаја старог.