Анали Правног факултета у Београду

314

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

2) Просторна размера. Најважније средство за репрезентацију старог je свакако просторна размера. Композиција новог мора да чини целину са старим али на принципу истицаньа, уоквиравања заштићеног објекта новым волуменима. Ново мора да чини позадину, да оставла утисак пратиоца а не конкурента, да подржава и уздиже стари објекат. Просторна компонента решена односа старог и новог најрадикалније се спроводи на принципу изолације. Уколико стари објекат сам по ■себи представља обликовну целину, тада удаљавање нових објеката најболе истиче стари објекат и несметано открива сву његову вредност. 3) Слобода примет материјала. Материјали новог објекта морају бити онакви какве налаже савремена композиција и конструкције објекта. Они могу бити и технички модерни као: армирани бетон, стакло и метал али могу бити и стари матери]али: камен, дрво, опека. Y сваком случају и овде се мора поштовати принцип да нови објекат не покушава да имитира стари тиме што ће бити граЁен истим материјалима којим je граЁен и стари објекат, уколико исти материјали нису адекватни и за нови без обзира на суседство и однос са старим објектом. 4) Примени боја и другостепене пластике. Y вези са употреблении матери] алима за грађење новог објекта стоји и примена боја. Извесна савремена архитектонска схватања иду за применом врло живих, интензивних боја ко je су вештачки стављене на сполни грађевински материјал. Овакво третирање околине заштићеног објекта не би одговарало основном принципу поштовања и истицања старог. Напротив, упадливе боје новог објекта не би стварале прикладан позадински оквир старом објекту веђ би га засењивале и запоставлале. Y духу основног принципа поштовања старог, примена боја на новом објекгу треба да буде дискретна, неупадлива, вшпе неутрална. На исти начин треба третирати и другостепену пластику на фасадама новог објекта који су налази у визуелном додиру са старим објектом. У новијој савременој архитектуры јавлају се и неке барокне тенденције играна секундарним облицима ради постизавана пластичних ефеката. Без обзира на критику коју овакве концепције заслужују, у суседству са старим објектом оне се не смеју примењивати исто као ни раздражујуће боје. САВРЕМЕНА УРБАНА СРЕДИНА И ЗАШТИПЕНИ СПОМЕНИК Архитектонски споменик културе сукоблава се не само са новим објектима у већој или мањој близини него и савремени градски оквир амбијент, живот оличен у модерном саобраћају, у техници осветлена, у уређену коловоза, сигнализацији и сл., доводе споменик у нему потпуно страну средину ко] а га свакако деформише. Томе треба додати да савремени туризам и демократизација интереса за историјске споменике својом ванредном масовношћу ставла споменике у ннма такоЁе страни положа]. Утисак који je стари споменик чинно на посматрача и посетиоца и негово оригинално време тишине, лаганог хода и постепеног доживлавана, потпуно je различит од савремених могућности стицана утисака о споменику. Оваква савремена градска, првенствено бучна и напета epe-