Анали Правног факултета у Београду

јем. Принцип одвајања je усвојио и хашки Једнообразни закон о купопродаји покрехних тедесних ствари. APY ra Ј е концепција да ризик хреба у принципу да иде са својином, да je природно и логично да ризик сноси онај ко je власник схвари (res périt domino) и да, према хоме, ова идеја,. ако се посмахра схвар са гледишха законодавне политике, хреба да буде изражена и у законодавсхву. Ово схвахање су усвојила многа законодав* схва и хо како она по којима се својина преноси самим споразумом уговорних охрана (Code civil, енглески Sale of goods Act и др.) хако и она која пренос својине везују за предају схвари (аусхријско и совјехско право). Кондепцију јединсхва су усвојили и Опшхи услови СЕВ-а. Свим obiïm сисхемима заједничко je да су правила о преносу својине у принципу и правила о преласку ризика и да се преношењем својине оправдава померање ризика, прелазак ризика са продавца на купца. Поборници идеје о јединсхвеним правилима за преношење својине и ризика данас су највећма совјехски писци који смахрају да одвајање хренухка преношења својине и ризика „не значи и њихово одвајање по суштини”, да je прелажење ризика пре својине средсхво обезбеВења плаћања куповне цене, а не нешхо шхо je у „природи схвари”, и да , „схварна конхрола” није хеорехски разлог за прелазак ризика jep се ови ризици односе на случајне губихке и шхехе хј. оне „који насхају услед узрока које лице упихању није могло предвидехи и према хоме спречихи.” (Рубанов* Чиквадсе у Hoimald Unification of the Law of Sales, exp. 357—358). Ови аргуменхи о јединсхву својине и ризика хј. да ризик хреба да пређе на купца кад и својина, нису убедљиви. Они поисховећују схахику својине са динамиком промеха. Истина je да правилно res périt domino цроизлази из природе схвари, jep je нетто што се само по себи разуме да сопственик сноси губихке и оштећења на стварима која му припадају, али то правило важи безусловно само за статику својине и не би одражавало верно стварне односе и потребе трговине и друштва уопште ако би се применило увек у динамици промета, у кретању ствари, њиховом; црелажењу из једних у друге руке, излажегьу из контроле једних и улажен>у под контролу других. Према томе, у тој динамици je нужно одступити од правила res périt domino и одредити правила која ће, уместо да иду за догмом, одражавати потребе промета. Овом идејом су, без сумње, ипгли законодавхщ када су, било изричито, било прейутно, проглашавали принцип диспозитивности правила о тренутку преласка својине и ризика са продавца на купце. Тиме je омогућено уговор ним странама да се прилагоде стварној ситуации и потреба* ма. Принцип диспозитивности наведених правила важи данас у свим системима, како оним у којима су правила о преласку својине и ризика идеи* тична, тако и у оним која су прописала мање-више различит правила о том преласку. 6. Шха je за модерни цромет важно за одређивање хренухка преласка ризика са продавца на купца, који критеријум ту треба да буде одлучан? Мислимо да то треба да буде схварна контрола на ствари. А°к се схвар налази под стварном контролом продавца, на њега треба да падну ризици случајне пропасти ствари и случајних штета на продатим ствари* ма. Ово не само због тога, и ако то долази на првом месту, што je онај

323

О ПРЕЛАСКУ РИЗИКА КОД КУПОПРОДАЈЕ ПОКРЕТНИХ ТЕЛЕСНИХ СТВАРИ