Анали Правног факултета у Београду

KУЛТУPA KAO ДРУШТВЕНА ДЕТЕРМИНАНТА У COЦИJAЛИЗMУ

Под друштвеном детерминантом овде подразумевамо чинилац који, per definitionem, врши одређен утицај, тј. проузрокује одређене последице у друштву. Зато би можда било боље употребити израз детерминанта друштва. При том ће ce првенствено посматрати утицај те детерминанте па друштвени развој дакле, динамички, а не статистички. Под културом ћемо подразумевати целокупно људско духовно стваралаштво, почев од језика до уметности. Класично питање односа између друштвене основе и друштвене надградње, чије je уочавање и решење на одређен начин било дуто сматрано као основна особеност и најзначајнији допринос марксистичке социологи]е, у последње време нешто je потиснуто устрану у разради основних социолошких питања. Многи новији марксистички социолози изражавају сумњу у вредност оваквог разликовања уопште, а поготову у решење питања односа основе и надградње, сматрајући да je „класично” решење, по коме основа одређује надградњу, сувише механицистичко, одн. догматично (па и стаљинистичко), и да оно социолозима пре сужава видик и разрешава их обавезе да самостално истражују врло сложена питања него што их подстиче да слободно мисле и траже нова решења. Тако се понекад долази чак и до потпуног одбацивања разматрања oboi питања, које je, безмало, осуђено као „лажно питање” марксистичке социологије, по угледу на Гурвичева позната лажна питања социологи] e XIX века. Активистичко-антрополошкој варијанти марксизма, која цени првенствено тзв. „младог” Маркса, изгледа да истицање у први ред овог питања и његовог класичног решења води порицању значаја у историји човеку, његовом стваралаштву и слободи, па тиме, у крајњој последици, и хуманизму, у корист безличног, аутоматизованог и гвозденог самокретања ствари, одн. друштва, ван Лзудске воље, и против ње, с истицањем заједнице као више вредности од човека. Они су, свакако у праву уколико се боре против занемаривања значаја човека као друштвеног чиниоца, одн. друштвене детерминанте, и, join више, против поробљавања човека и његове слободе ради неког апстрактног гвозденог друштвеног реда и друштвеног благостања и среће. Али, такође нам се чини да борба против свега овога не повлачи нужно за собой и одбацивање разликовања између друштвене основе и надградње и истраживања њиховог односа. Напротив! Ако се хоће стварно, научно, од-