Анали Правног факултета у Београду

348

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

редити управо значај човека и његов положај у друштву, мора се брижл>иво испитати однос основе и надградње. То, наравно, никако не значи да овакав став, опет, нужно повлачи и став да je однос основа-надградња најбитнији и најзначајнији допринос марксистичког схватања друштва општој науци у друштву и да он мора заузети средишно место у марксистичкој социологији, као што не значи ни да овакав став унапред исклзучу^'е. Прелазећи на само рсправљане односа друштвене основе и надградње, изгледа да je прво гштање које се мора расправити оно о разграничењу измеВу основе и надградне с обзиром на културу. Оно се обычно поставлю у овом облику: може ли се култура у целини, а особито пој едини Iьени делови, првенствено наука, и пре света наука о природи, избанити из друштвене основе кад je јасно да je човек основна производна снага, одн. да je данас све више таква основна производна снага управо наука, као што каже све распространенна крилатица? Наш одговор je да je то не само могуће него и да се мора тако учинити, тј. одвојити културу од основе и ставити je у надградњу. Ово нам се чини оправдании зато што појам матери јалне производње не може да обухвати у себи и тзв. производив снаге. Процес материјалне производње, найме, јест процес измеВу људи, тј. друштвени процес, у коме дуди употребљавају производне снаге, у које, измеВу осталог, спадају и нихове телесне и духовые снаге и способности, да би производили материјалне производе. Према томе, човек, као производна снага, и његови производи (материјални и духовни, па и култура) који му служе као производна снага не могу спадати у саму материјалну гроизводњу, како то узима супротно гледиште. Тиме ни култура, или један њен део, не могу спадати у ову, иако остаје да могу бити производна снага, па чак и најважнија. Ово се друкчије, истичући средишан положај човека у друштву, може изразити и на тај начин што ће се рећи да човек стоји изнад и материјалне производње и надградне, па тиме и културе, jep je основан творац и покретач њих обадве, које служе његовим сврхама. Он их и обједињује у себи, у својој делатносхи, а пре свега у својој материјалној произвођачкој делатности, при чему се још служи и материјалним оруђима, својим производима, као и природом, било као предметом рада било као производном снагом. Друга битан разлог који нас наводи да културу не уводимо у појам друштвене основе потиче из самог основног смысла разликовања појмова основе и надградње, којн je смисао садржан и у обичајеним значењима ове две речи. Наиме, у самом разликовању ова два појма прећутно се подразум ева да измеВу њих постоји одреБен однос примарности основе у односу на надградњу, одн. секундарности ове у односу на ону. И то без обзира на питанье каква je права природа тога односа, питање које je врло сложено и на које се дају различити одговори. Сходно томе, ово питагье се не може заобићи ни кад je реч о односу измеВу основе (матернјалне производње) и културе, без обзира на решење питана да ли култура спада у основу или надградну. Само што, ако се стане на становиште да култура спада у основу, онда постављане питана примарности, одн. секундарности културе у односу на материјалну производну постаје против-