Анали Правног факултета у Београду

33

МОРСКО ДНО БАШТИНА ЧОВЈЕЧАНСТВЛ?

мороку обалу. To су у првом реду оне земле ко je леже на малим затвореУййм морима, нпр. држВвё Средоземног мора, Балтичког мора, Карибског мора. Простором својега подручја највећа држава свијета, Совјетски Caвез, лежи такоВер неповолно, a још je неповолнији положај пучанством најбројнијих земаља, Кине и Индије. IСина je у неповолном землописном положају због сусједства Јапана и Филипина, a Индија je y размјерно много слабијем положају од Цејлона, Малдива и Мадагаскара. Напокон, има држава с увученом или кратком морском обалом које због те чињенице немају удјела при диоби или je њихов удио неразмјерно мањи од удјела землописно бол>е положених сусједа. Примјер за прво су Савезна Република Њемачка, Нигерија и Камерун (због сусједства Екваторијалне Гвинеје), а за друго Заире (Конго Киншаса). Та велика земла има тако кратку и неповољно положену обалу да не добива скоро ништа од епиконтиненталног појаса. Крај таквога стања, управо je чудно да се насупрот врло гласних и добром дипломацијом подупртих захтјева землописно поволно положених земаља није јавио отпор већег броја земала у неповолиом положају. Сматрајући да je захтјев за широким одређењем појаса исклучивих права неправедан, треба да сада испитамо прије наведене аргументе који се упиру на тврдње о јединству конхинената са широким просторима уз обалу. Не улазећи у испитивање тих тврдња (али сматрајући да оне нису за наше питање мјеродавне или одлучне) могло би се из њих извући друга заклучак од онога који се обично износи. Тврдња да подморски дио континентске масе твори природно јединство с континентом и да због тога треба да и у правном погледу припадке континенту, може довести до заклучка да би све државе континента имале право на тај дио. Тедйнство континента и подморског дијела континентске масе не може оправдати да се тај дио додијели само оној земли који лежи на обалн континента. Не само што би то било супротно начелу и тврдњи о ј единству него се додијеливањем обалним државама опет стварају неправедности. Доволно je указати на положај Сирије и Либанона односно Тор дана и Израела. Либанон и Израел испријечили су се пред своје сусједне земле уским потезом копна, па се доиста с правом пита, зашто земле залеђа не могу имати удјела на природним богатствима подмор) а које припада властитој континентској маси. Сличая землописни однос налазимо између Шпањолске и Португала, Сауди Арабије и Тужног Темена и Омана, Тајланда и јужног дијела Бурме, Гвинеје и Сиерра Леоне, Етиопије и Сомалије. На темелу таквих размишлања створен je у крилу једног енглеског удружења приједлог да подморски простор Сјевероисточног Атлантика припадне заједници држава Западне Европе, дакле не само државама на обалама тога оцеана, него и онима у њихову залеђл, уклучујући Италију, Њемачку и Швицарску. Такво рјешење, ко je je остало осамлено у замислима једног неважног и неодговорног скупа приватника, потпуно се може оправдати тврдњом о нераздјеливом природном ј единству континентске масе. Постоји још један врло важан аргуменат који се противи додјеливању широких простора морскога дна исклучиво обалним државама, и то на темелу гьихова землописног положа)а (ко)и je за неке поволан, а