Анали Правног факултета у Београду

350

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ворити тачно, јер социологаја културе није још довољно развијена. Могло би ce рећи да она одређује понајпре општи дух, општи правац, општи стил културе, а не њену конкретну садржину, њене конкретне елементе. Ови могу бити веома различити и они су одре Вени независно од производње, иако по правилу у сваком од них (а свакако у већини них) постоје и делови који сачинавају онај општи стил, одређени материјалном производном. Овај општи стил, пак, одређен je основой пре на негативан него на позитиван начин, тј. основа пре поставља ограничена културном стваралаштву човековом него што му одреВује делу садржину. Ово зато што се кулхура развија у тесној вези с развојем основе тако да се одреВени делови културе могу развити тек ако je производња развијена до одре Вене мере, што никако, меБутим, не значи да се они и морају развити после тога, a још мане да je нихова садржина конкретно одре Вена. Друкчије речено, како смо то истакли на другом месту, основа највећи део културе само омогућује, а никако не одреБује конкретно, у појединостима још мане их нужно проузрокује. Оваквим одреВиванем односа основе и културе потврВено je и да култура може бити врло значајан друштвени чинилац, jep je релативно самосталан чинилац, одраз људског стваралаштва, негово дело. Истовремено с тим показује се и да она може да делује као узрок и као цил> (позната разлика између causa efficiens i causa finalis). Наиме, као свесно биће човек je истовремено детерминисан и спољним светом и самим собом, а пре свега својом свешћу и вољом. Култура, једном створена, постоји и као пешто спољне, релативно независпо од човека, што делује на нега као такво, а и на негово друштво. То деловане називамо делованем културе као уздока. Друга врста делована je деловане културе као циља. И то на два начина: прво, као циља који човек, одн. друштво, себи постављају; друго, као самог одреВивача циъа. II Да би деловала као узрок, култура мора бити створена, мора постојати као дата, постојећа стварност. Самим својим постојанем, она делује на људе и друштво, а пре свега на друштвену основу. Деловане на основу има две стране. С једне стране, само човек као биће одреБене културе може да произведе одре Вене пропзводе, као и да изгради друге друштвене творевине (политичке, социјалне итд.) према томе, ступан развоја материјалне производље као и ступан развоја друштва зависн од ступна развоја културе, што значи од ступна развоја способности људи. С друге стране, човек одре Вене културе ocelia потребу за одређеним мэ.теријалним производима и другим друштвеним творевинама, па такве и производи, одн. ствара. Обе стране овог утицаја културе познат су предмет проучавана и није наше да овде о томе расправљамо. Оно што треба покушати овде то je да се утврди постоје ли у овом погледу какве особености у социјалистичком друштву, посебно у нашем. Разуме се да у самом механизму делована културе, у самој суштини тог делована, нема и не може бити разлике. Разлика може бити само с обзиром на садржину културе и на обим неног делована. О разлили