Анали Правног факултета у Београду

351

KYATYPA KAO APYIIITBEHA ДЕТЕРМИНАНТА Y СОЦИЈАЛИЗМУ

садржине биће говора касније, а овде ће се нетто речи о обиму делована културе. Сасвим схематски гледано, требало би да култура у социјализму буде развијенија, на вишем ступну него у претходним друштвима, па би тиме и обим њена деловања био већи но у тим друштвима, она би била значајнији друштвени чинилац. Међутим, у стварности то није тако. Пошто се социјализам развио у иначе неразвијеним земљама, то je и ступан развоја културе у њему нижи и, према томе, и обим и значај њеног делована мањи. Наравно, јасно je да ce под ,мањи” и „мање значајан” не мисли на буквалну меру деловања културе, јер je она нужно иста, него на меру неног позитивног деловања у правду развоја друштва и човека. Мане развијена култура мање и делује, одн. делује негативно на развој, док више развијена култура, чим пређе одређен ступањ развоја, почине деловати позитивно на развој. Међутим, управо недовольна развнјеност културе, одн. преовлаВиване старе, примитивне културе, која одговара често више прекапиталистичком него и самом капитали стичком друштву, један je од чинилаца што се у социјализму, а пре свега и можда највише управо у нашем социализму, занемарује значај културе као узрока развоја друштва, па тиме и изградие самог социјализма. Пошто неразвијена култура заиста не доприноси много развоју социјалнзма, па га чак и кочи, то се битним чиниоцем развоја, па тиме и изградње социјализма, почео сматрати другн чинилац материјални чинилац, материјалне производне снаге, материјална оруБа, у првом реду машине. При том се заборавило управо на значај културе као позитивног чиниоца. Наиме, негативним делованем на развој ниска и неприкладна култура спречава развој производне, па и знатно сманује позитивно деловане материјалних производних снага, а могу у нас постићи исти позитиван резултат као у другим друштвима, с развијенијом и прикладном културом. Отуд и велики материјални губици. Аругим речима, мора се много више но досад признавати утица] културе на развој саме материјалне приозводне, мора се култура, како она општа, неспецифична, тако и она специфична, производна, много више уважавати као чинилац развоја целокупног друштва, а пре свега материјалне производне. При том особито наглашавамо управо значај опште културе као чиниоца развоја. Jep у нас се, бар у последне вре.ме, донекле и почине признавати да се без специфичне производне културе, без тзв. квалификације, не може стићи далеко у развоју савремене производне, па се нетто и чини, иако недовольно, за развој те врсте културе. Али смо join сасвим далеко од увиЬана правог значаја широке, опште културе, па и оне на ј више, најфиније, ко ja изгледа толико далеко од материјалне производне да на први поглед не може уопште на ну утицати. И управо ту лежи основна грешка. Jep, независно од значаја те врсте културе у погледу самог човека, о чему ће бити речи у трећем делу овог рада, ова општа култура je од великог значаја и за саму материјалну производну. И ова култура делује у оба наведена правда на производну. Најпре, такав високо културан произвоБач далеко ефикасније користи и своју специфичну производну културу. Отита и производна култура су у далеко тешној вези но што то може изгледати на први поглед производна кул-