Анали Правног факултета у Београду

352

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

тура се не може просто накалемити на било какву опшху кулхуру. Савремена производна култура захтева и одговарајућу развијену општу културу. Поред тога, данас се производна култура све мање разликује од опште управо огаита култура постаје производном културом, пошто се техничка подела рада и сталност датих производних поступака све више смањују, тако да човек све чешће и брже мења занимања, одн. производни поступак, који захтева све више знања. Другим речима, човек све више престаје бита непосредна нзвршилачка производна снага, којој je потребна релативно ниска производна култура, и све више постаје стваралачка снага, која употребљава природне изврпшлачке снаге. А стваралачки снага захтева општу, врло високу културу. С друге стране, само високо културно развијен човек има одговарајуће потребе које може да задовољи високоразвијена савремена производив, коју и ми све више развијамо и у коју улажемо огромне износе. Уколико таквих потреба нема, тј. уколико нема такве културе, та производив гече упразно, јер нема потрошача, за кога се и производи. Али култура не утиче само на производњу. Она утиче и на човека, као што утиче и на остале делове друштва, тј. на друге делове надградие чији je и сама део. Њен утицај je ту толико велик и моћан да можда и превазнлази, бар у неким случајевима, угицај основе, одн. материјалне производив. Арутим речима, материјална производња по правилу не утиче непосредно ни на човека ни на ньегово друштво. Она то чини преко културе или преко оних појава чији je један од битних елемената култура. Према томе, исти ступањ материјалне производив има сасвим различите дејство на човека и друштво зависно управо од културе дотичног друштва. А сама култура, опет, појачава свој значај у овом погледу управо зато што, као што смо видели, има извесну самосталност, што није сасвим зависна од материјалне производње. А то, опет, не значи ништа друго до да аматеријална производња сама собом не може да потпуно измени и, тиме, развије културу. Култура може да буде изграђена, бар делимично (али у знатно ј мери), једино сама собом. Утицај културе на човека веома je значајан, јер човека, конкретног човека, онаквог какав он стварно јест, највећим делом обликује култура, пошто она и није ништа друго, с овог становишта, него, како јој и име каже, гајење, дакле, обликовање човека. Човек je, дакле, одре Вен стушьем развијености културе. Тачннје, култура je његов саставни део. Социјалистички човек je човек социјалистичке културе. Мало касније ћемс видети какав je тај социјалистички човек и каква je његова култура. Овде je довольно истаћи да без социјалистичког човека дакле, и без његове, социјалистичке културе нема ни самог социјализма. С друге стране, култура ванредно много утиче на друштвене односе или процесе међу лудима, почев од најпростијих и најличнијих меВуљудских односа до оних меБу скупинама и до политичких односа и односа власти. Y ствари, као и човек, и ови односи су конкретно обликовани културом. Тако се иста врста односа и на истом стушьу развоја основе ипак дубоко разликује у разним друштвима зависно од њихове различите културе. И опет, уколико овакви односи у социјалистичком друштву треба да