Анали Правног факултета у Београду

буду социјалистички, онда и култура мора бити социјалистичка. Иначе нема ни социализма. И у погледу утицаја културе на човека и на друштво у социјализму важе у основи исте законитости као и у другим друштвеним системима. Разлика и овде може бити пре свега у обиму деловања културе. Међутим, о овоме je било већ речи, кад се говорило о деловању културе на производњу, те није потребно да се понавља, пошто важи и овде. Што се тиче садржине, рекли смо да ће о томе бити говора мало касније. Овде je довольно напоменути да управо због недостатка социјалистичке културе у нас (а и у другим социјалистичким земљама вероватно тако исто) многе друштвене установе и облици, који су замишљени и организовани као социјаАистички, то јесу само по свои спољном облику, а не и по својој стварној унутрашњој садржини. Тако демократија остаје често само формална, самоуправљање се изврће у своју супротност, једнакост жене остаје само гола реч итд. И то не због недостатка материјалних или других условэ него ј едино због недостатка одговарајуће културе људи. Сви су услови дати, али није дат културан услов, и све остаје празна форма! Међутим, и овде се понавља оно исто што и у случају материјалне производив не види се да je у питагьу културни чинилац, па се све изнова покушана да се другим путевима а пре свега политичким и правноорганизационим постигне оно што се може постићи једино развијањем одговарајуће социјалистичке културе. Стога ce нашој науци уошпте, а пре свега социологији, и посебно социологији културе, намеће одговоран и хитан задатак да у сваком случају предузимање неке важне друштвене акције мењања друштвених установа и односа, а нарочито, разуме се, у привреди, испита утицај културе у томе и на време упозори праксу шта треба предузети. Мора се признаки да се на остварењу овог задатка мало ради или уопште не ради, услед чега долази до тешких промашаја. Довољно je навести само један драстичан пример, по коме постајемо јединствени случај у културној Европи неписменост. Иако сви на речима признајемо да она наноси велику штету скоро сваком подухвату од ширег значаја на унапређењу друштва, ипак се те штетне последице конкретно не испитују ни у једној области друштвене делатности и нико ништа озбиљно не предузима да се то зло и национална срамота! једном заувек искорени. 111 Рекосмо да култура не делује у друштву само као узрок који je дат него и као цил> који je задат. Будући свесна и вољна бића, људи себи постављају цнљеве, а ти цнљеви онда проузрокују њихову одговарајућу делатност и тако се појављују као узроци. Култура овде игра врло важну улогу. Најпре, као цил> који се поставља. Не улазећи овде у расправу о основним циљевима социјализма, свакако je тачно да je, ако не основан, оно свакако један од основних његових циљева потпуно и свестрано развијен човек, „тоталан” човек, самосвесно, слободно, самоодређујуће биће, које' влада свим што je човечанство створило и које и само свестрано ствара а исто тако такав цил je и слободно друштво, човечно, саставлеио из так-

353

KYATYPA KAO ДРУШТВЕИА ДЕТЕРМИНАНТА Y СОЦИЈАЛИЗМУ