Анали Правног факултета у Београду

363

ОБИЧАЈНО ПРАВО Y ОБЛАСТИ СТАРЕ РАШКЕ

била je особнта част, али и тешка дужност. Али, у општем и свакодневном животу je био најважнији сеоски скуп на челу којег je био кнез и кмет ш муфтар. Њнх je бирао народ на неодређено време. Правичан кнез и кмет остајали су читавог живота. Неки су због заслуга добили наслеђе и у другој генерацији. Сем кнезова и кметова у народу су особито цењени „старци”. Ово звање није могао добити сваки стари човек, већ само мудряп и „паметар” који се одликује многим врлинама. Y овом случају старац значи главки човек. Њих су као такве призивали и питали за савет у свим важнијим питањима и одлукама. У Ибарском Колапшну, који je за време турске владавине био један од најтипичнијих народних кнежина, и сада са помшьу „старац” Радојко Краговић из Кобиље Главе (из доба Кара Вор старац Педељко и Гвоздо Томовићи из Вељег Бријега, старац Радојица Јакшић из Јасеновика и други( 3 ). На ово подсећа старац Милија, од кога je Вук забележио неколико наших најлепших песама. Неки „старци” су били и надалеко чувени, као старац Стањ Шћекић из Бабина код данашњег Иванграда, који je живео средином 18. века. За њега се у народу каже како je био „видовит” и „пророк”. Та његова „прорицања” забележена су у нашој литератури. Збор једног села или кнежевине решавао je у случајевима какво*. особитог питања које се тицало одбране права у односу на друга села или турску власт. Скуп се завршавао геслом: „Сви за једну мачугу”. Y овом случају мачуга (штап) у рукама кнеза или кмета симбол je народне власти и j единства. Додир штапа у ствари je заклетва да ће се сви сложно држати заједничке одлуке. Магье размирице решавали су сеоски кметови уз помоћ „стараца”. Неке пресуде су се завршавале даванем кумства и побратимства, што je поштовано и утицало на друштвене односе у бесудним временима. Редак je био случај да се неко не покори одлуци и потражи правду код турских власти. Чак и када су установлено државне правке институције, у неким случајевима се и сада даје предност бржем и ефикаснијем обичајном праву.

Милисав В. Аутовац

РЕЗЮМЕ Обычное право в области Старой Рашки Как в Черных Горах так и в области Старой Рашки задержались правовые обычаи, упоминаемые и в средневековом сербском государстве, что вполне понятно, так как эти области были центром государства. Кроме того, из одной области в другую происходило переселение жителей, вначале из Рашки в Горы, а затем из Гор в Рашку. Почти все правовые обычаи связаны с селом, являвшимся основной географической единицей. На первом месте стоит неприкосновенность сельских рубежей, ибо многочисленные правовые нормы были расчитаны на их применение в границах деревни. Село коллективно отвечало за происшедшее на его, территории. Были весьмо многочислены способы обнаружения виновных. Очень часто при-

(2) Милисав Лутовад, Ибарски Колашин, ангропогеографска испитнвања, Српски етнографски зборнпк, књ. LXVI, Београд, 1954. стр. 114.