Анали Правног факултета у Београду

35

MOPCKO.AHO БАШТИНА ЧОВЈЕЧАНСТВА?

тьених Држава. Ако ce промотри земљописни положај Сједињених Држава, види се да би њима према предложеном рјешењу припао врло велихс простор на обалама Атлантика и Пацифика, а у самом Пацифику join врло велик удио због посједа оточја Хаваии и Алеута. Y том простору било би довољно мјеста за господарску дјелатност нафтних и других екстрактивних подузећа. За подузетнике била би предност у томе што се не би морали прибојавати разних обрата у политици државе концесионара због којих су у посљедње вријеме измакли велики добици многим подузећима. За Сједињене Државе и за њихову економику била би корист и у томе што би потребна добра добављали бездевизно, a видјело се да и најјаче државе свијета могу запасти у тешкоће због неуравнотежености плаћевне биланце. Према томе, подузетшщи Сједињених Држава не би морали тражити запослење својега капитала изван граница властите земље, а на то би се одлучили само кад би им страна држава концесионар пружила осјетљиве економске корнсти и повећани ступањ правне сигурности. Y преговорима о концесиоштрању имао би подузетник јак положа] напрама држави од које тражи концесију. A тај би положа] можда био по]ачан ]ош и тиме да би понуда концесија била већа од потражтье. Не смије се заборавити да сваки поједини потхват искоришћивања захтијева улагање великога капитала па да има само мало подузећа ко] а су довољно јака да приступе таквому послу. Напротив, прнродна богатства која ће ce отворити искоришћивању чим се за то нађе техничка могућност и економска рентабилност, расијана су по дну и подземл>у свију мора. Тако ће напрама неколицини тражилаца концесще стајати више десетина држава које ће настојати да подузеће привуку у сво] простор. Одатле потреба да се подузетнику обећају веће погодности и у томе може дођи до надметања измеВу затштересираних држава. За успоредбу с тиме може се прими] етити да би подузетниди наишли на чвршћи став кад би подјељивање концесија било у ]едно] руци, т]. у руци неке међународне организације. Ово ]е неколико мисли поводом приједлога да се морско дно и подземље дубљих мора прогласи баштином човјечанства. Треба се озбиљно бо]ати да прешироком расподјелом индивидуалних искључивих права обалним државама вриједност те баштине буде озбиљно угрожена и да, можда, до њезина увођења у живот уопће неће доћи.

Јурај Андраши

РЕЗЮМЕ Морское дно достояние всего человечества Автор рассматривает вопрос может ли реализована идея провозглашения достоянием всего человечества морского дна глобуководных частей моря (seabed of submarine areas) и их недр (Subsoil), находящихся вне границ территорий государств. Некоторые факты ставят под сомнение этот замысел. Одна из целей проекта заключается в получении крупных; средств —• от лицензий до разных сборов предназначаемых для помощи неразвитым странам. Вопрос заключается в том, можно ли надеяться осуществлению данной цели. Прежде всего, эксплуатационные расходы быстро возрастают по мере увеличения глубины эксплуатируемого места.