Анали Правног факултета у Београду

375

OCHOBHA ОБЕЛЕЖЈА ОДЛУКА МЕБУНАРОДНИХ ОРГАНИЗАЦИИ

једнице за угал> и челик са циљевима и структурой те заједнице (тзв. мала ревизија), као и сагласност међународних уговора које надлежни орган БЕЗ намерава да закључи, дакле уговора још у фази преговарања и пре закључења, са одредбама уговора о оснивању ЕЕЗ( 29 ). С друге стране, у пракси међународних организадија има изузетних случајева када се одустаје од општих правила која треба да обезбеде сагласност одлука органа са основним међународним уговорима, и када одлуке и акти меВународне организације могу да имају ultra vires дејство. Y споразумима о зајму и гарантијама Међународне банке за обнову и развод посебно када je реч о зајмовима приватним лицима и гарантији државе за такав зајам, редовно се налази одредба из Правилника о зајмовима, на основу којих се права и дужности страна утоворница утврВују искључиво по одредбама односних споразума о зајму односно гарантијама. Зајмопримац односно гарант, штавише, не може да захтева поништегье споразума ни зато што је противан Статуту банке или било којег другог разлога. Оваквом врстом правила успоставл>ају се, заправо, међународни режим и односи који су ослобоВени сваке правке везе чак и са Статутом банке, иако je он основни међународни уговор на којем правке почивају како меВународни субјективитет, тако и делатност банке! 39 ). Иначе, опште je правило и то да одлуке меЁународних организација не могу да задиру у материју ко ja по основном меБунаролном уговору иди ощпхе.м меБународном праву спада у искључиву домаћу надлежност државе члашще. Посебну врсту већинских одлука ияллежног органа меВународне организације, у којишу се испољава њена реглемеетар; нЗ~ властЈЖојгс4^--особ &н - оЩшк испољавања легислапије у меВународном праву. Овё~одлуке се доносе на основу и у складу са одредбама основног међународног уговора, посебно у стручно-техничким питањима. Ове. одлуке-еу редовио-условно тзбавезне на основу contract out клаузуле. Аржавама чланицама je, найме, оставлена' слобода да не прихавте ове одА луке пбд условом да изложе onpiÌßAàHe "разлога због чега их неће~тгоимењивати у сном унутрашњем праву бйПэва врста правила ступила 'иагснагу, у унутрашњем праву, није неопходно да држава спроведе уставну ратификацију, иако већина држава то чини. се усклађују општи интерес међународноправног уреБења одре Вене мадеса Iю]единачниМтштереевАК-државе чланице меВународне организа-

(29) Поближе: Pinto, Les organisations européennes, Paris, 1963 стр. 268—276; Bastid. ЦПТ. дело у бел. 22, стр. 422—426; Greig, International Law, London, 1970, стр. 635—647; Димитрнјевић Рачић, цит. дело y бел. 17, стр. 187 и сл. Вид.: Laubadère, Traits généraux du contentieux administratif des Communautés européennes, RCADI, t. 11l (1964/1), стр. 531. и сл.

(го) Јенкс, цит. дело у бел. 1, стр. 179.

(si) На пример: „међународне смернице" Савета IСАО о стандардима у ваздушном саобраћају; међународни санитарии прописи Скупштине Светске здравствене органнзације, icao што су: Међународни санитарии правидник и Међународни правилник о стандарднзацији лекова. Реглементарном влашћу располажу и друге специјализосане установе YH v подручјима њихове делатности, те Међународна агенција за атомску снергију. Поближе: Saba, L’activité quasi-législative des institutions spécialisées des Nations Unies, RCADI, t. 11l (19641), нарочито стр. 673—682.