Анали Правног факултета у Београду

390

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

И отуда, док je у Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида од 1948. године, била предвиВена међународноправна кривична одговорност, а у Женевским конвенцијама од 1949. године, таква одговорност, као шхо смо видели, није прописана. Друга обавеза за државе уговорнице која проистиче из Женевских конвенција за време мира јесте да оне, на одговарајући начин, упознају своје становништво, као и припаднике оружаних снага са садржајем ових Конвендија. Y циљу остварења ове обавезе, оне су дужне да проучавање ових Конвенција унесу у програме војне, а по могућству и грађанске наставе. МеВутим и овде, иако je реч о чисто правној обавези, већина држава није извршила ову обавезу. Зато су Конгреси Међународног комитета Црвеног крста позивали национална друштва Црвеног крста земаља у којима није извршена дифузија Женевских конвенција да ce ангажују код својих влада како би оне, уз њихову помоћ, што пре извршиле ову обавезу( 9 ). То су, ето, обавезе које стране уговорнице имају за време мира и то са јединственим циљем да би се Женевске конвенције, у случају оружаног сукоба, што правилније применило. Jep не заборавимо ове конвенције и друга правила међународног ратног права немају за циљ да уклоне рат из меВународних односа, већ колико je то могуће да га хуманизују, без обзира на сву неадекватност овог израза. Доношење кривичноправних прописа о санкцијама за тешке повреде и упознавање становншптва и припадника оружаних снага од стране држава уговоршща имају посебан значај, jep се на овај начин развија свест о обавезности правила међународног ратног права и њиховом поштовању, као и свест о одговорности због неизвршавања истих. Jep су, нема сумгье, сви међународни ратни закони и обичаји, у крајњој линији, у интересу човека у случају да се наБе у оружаном сукобу, без обзира на то на којој страни ће бити. МеВутим, као што смо истакли, велики број држава уговоршща није изврппю наведене обавезе. Осим мера, које смо навели, Женевске конвенције у својим одредбама предвиБају и установлена једног система контроле о њиховој примени у случају оружаног сукоба. То су, у ствари, одредбе о положају и овлашћењима силе заштитнице. Наша доктрина међународног права стоји на становишту да се под силом заштитницом, по правилу, има сматрати неутрална држава која je овлашћена да штити интересе једне зараћене стране код друге. Са посебним споразумом зараћених страна, улогу силе заштитшще може вршити и Међународни комитет Црвеног крста или која друга хуманитарна организација која даје гаранцију за своју непристрасност и успешно пзвршавање задатака силе заштитнице. С обзиром на могућност ангажовања већег

(9) Др Бошко Јаковљевић, Међународно хуманитарно право на Конгресу стогодишн.яце Црвеног крста, Бнлтен Центра за изучавање хуманнтарног права, Приштина, 1964, стр. 24—29; Гласник Црвеног крста бр. (4/1969, стр. 16.