Анали Правног факултета у Београду

402

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТЛ

тријски делегат Земанек такође je истакао да реч „држава” није употреблена у ставу 2. у истом смислу као у ставу 1. и у члану првом. Индијски иредставник Рею оио je за задржаванье става 1, али не и става 2, пошто се може препустити свакој федеративној држави да сама одлучи да ли н>ени саставни делови могу уживати способност заклучивања уговора, како ће им та способност бити призната и колики je обим овлашћења. Совјетски делегат Талалајев заложио се за задржавање, поред става 1, и става 2, с обзиром да на основу устава извесних федеративних држава, као што су Швајцарска, СР Немачка и Совјетски Савез, државе чланице федеративне уније имају способност закључивања уговора. Наравне, овај став су подржали и представници ССР Украјине и ССР Бјелорусије, наводећи да су њихове земле још од после октобарске револуције суверене државе и као такве чланице оснивачи OYH и сауговорнице многих двостраних и многостраних уговора. Делегат САД Керни (Kearney) сматрао je да став 2. треба брисати jep неке од федеративних држава, заступлених на Конференции, осећају да би имале тешкоће са њим, док није показано да би његово изоставлале стварало тешкоће за друге такве државе, а због великих уставноправних разлика од једне до друге федеративне државе многа питања овај став оставла отвореним. Уругвајски представник (Aréchaga) истакао je да je члан 5. нацрта усвојен с врло малом већином (у Комисији), наводећи да се способност државе чланице не одреВује само уставом федрације него и чшьешщом да друге државе прихватају да заклуче уговоре с том државом. То се десило и са ССР Украјином и ССР Бјелорусијом приликом њиховог пријема у OYH. Била je потребна не само одредба совјетског Устава него и пристанак других држава оснивача да молбе двеју држава буду прихваћене. Француски делегат Бирали (Virally) такође се питао о умесности члана 5, иако га je у основу одобравао, истичући да je став 1. двосмислен, jep je Комисија одлучила да не уноси дефиницију израза „држава” у садањи нацрт. Стога та реч може означавати било суверене државе, а то je сувише уско, jep би се на тај начин свим државама чланицама федерација одрекла способност заклучивала уговора, било све државе, суверене или не, а то je прешироко, jep све државе чланице федеративних унија немају ту способност. Ипак на првом делу заседала Бечке конференције (у Општој комисији) усвојен je их. 5. из нацрта, с тим што je за став 1. гласало 85, против 1, уз 8 уздржаних; док je за став 2. гласало 46, против 39, уз 8 уздржаних, а за текст члана у целини 54, против 17, уз 22 уздржана. На другом делу заседала Конференције (у пленарној седници) поново се развила дебата око члана 5, поготову око става 2. Највише je инсистирао на разлозима против тога става канадски представник Версхоф (Wershof), тврдећи да je због двоструког значења речи „држава” у првом ставу и бившем другом, она из овог последњег изоставлена (употреблена je само реч „чланица”), тако да сада тај став излази из оквира примене Конвенције. Значајно расветлавале, бар у погледу сопствене ситуације, унео je швајцарски делегат Биндшедлер (Bindschedler), наводећи да