Анали Правног факултета у Београду

ОПЕРАЦИОНАЛИСТИЧКИ ХУМАНИЗАМ

Данае се у свету и код нас доста нише о идејној струји операционализма, а многи већ почињу да његовим језиком говоре иако за њега нису ни чуди, јер њиме говоре скоро све трговачке рекламе, најбољн менадери и талас комерцијализма који се у последње време шири светом. МеЬутим, где je извор операционализму који се шири и какав му je пуни смисао? Ако je на друго питање теже одговорити, на прво je лако. Његов идејни творац je гласовити физичар и професор математике и природне филозофије на Харвардском универзитету, Перси Вилијам Бриџман који je свој плодан живот научника проживео од 1882. до 1962. године и написао крупна дела као што_ су Логика модерне физике, 1927; Природа физичке теорије, 1936; и Природа неких наших физичких појмова, 1952. Операпионализам се ту на извору представља као нужни закључак највиших савремених достигнућа саме логике природных наука, и да je управо као такав последња реч и неприкосновено објективан, егзактан и делотворан. По њему je после Ајнштајнове теорије релативности, Планкове квантне теорије и Борове атомистике класично схватање гхојмова као одраза карактеристика, законитости и суштина самих појава или предмета постало неодрживо, јер треба да je постало јасно да они означавају разне мреже само „операција” л>удске физичке и интелектуалне делатности у савлађивању природне стихије. Ако Брнџман највероватније није згхао за мало познатог Мозеса Хеса, који je у Марксово доба развијао сличне једностране погледе, као што није знао ни за Марксово сасвим друкчије истицахье поред претставног join и битно делатног карактера апстрактне мисли, он je своје учење очигледно начинио смелим позитивным усвајањем некад помодне негативне критике коју je развио Бергсонов ученик, чувени франдуски математичар и филозоф, Едуард Ле Роа, сводећи свеколико научно и разумско сазнахье на празнн, чисто практични, како je већ он говорно, „операциона/^изам”. Узалуд je чак и идеалист, славни математичар Ханри Поанкаре опомшьао join Ле Роа да: „Искази науке одражавају извесну објективиу структуру појава”, као Ле Роа, тако je и Бршдмаи иалазио у самој овој структури једино њену оперативну суштину у томе што свака научна ■одредба треба да битно почиње од оперативног мерехьа, те увек оперативие