Анали Правног факултета у Београду

415

ДРЖАВА И ОПШТИ ИНТЕРЕС Y МЕБУНАРОДНОМ ПРАВУ

у том погледу начело добровољности држава да je шире и развијају. МеЬутим, овако схваћен општи интерес према коме би држава била прво и најважније добро које меБународно право мора да штити у интересу друштва, меВународна стварност je почела да подрива чак и пре но што je створено Друштво народа. Наиме, са првим почецима стватзана индусттзијског друштва и експанзије меВународне размене, свет je из периода расцепканости на аутохтонс и самодоволне јединке постелено уштэ у период—интеграцию. Ys лови да изаВу из затворености и окрену се према свету, а систем комуникација, трговинских, економских, културних и других веза све их чвршће спаја у заједничку целину и укључивање у ту целину постаје питање опстанка сваке државе. Ту лежи прави разлог сужавања, а потом и рушена принципа апсолутне суверености и све већег релативизирања тога појма. Но у свести држава, а и формално гледано на плану права, државе се тешко мире са таквим станем и оне се чак упину да у актима које доносе ? сувереност формалноправно остане нспроменена. Фигуративно представлено, правни оквири суверенитета знатно се спорије сужавају но што осиромашује стварна садржина која те оквире испунава. Но ако су стварни услови институционалног организована меВународне заједнице били сазрели и пре 1919. године, људско друштво није било свесно тога. А када се то убеЬене створило и када се на Париској мировној конференцији приступило неговом правном уобличавану, схватана наслеВена из прошлости била су join увек врло присутна. И она су не само нашла своје место у Пакту, већ су битно утицала на иегову садржину и њено касније тумачење. Није можда претерано рећи да у тренутку када je донет, Пакт већ није одговарао стварним потребама меВународне заједнице. А и онакав какав je био, тумачен je и примениван више у складу са правним схватанима и мерилима која су припадала XIX веку, но сагласно захтевима модерног доба. Све могућности које je пружао Пакт нису коришћене и развијане само из политичких разлога и услед отпора држава које су се супротстављале новом међународном поретку, већ делимично и зато што и поборници тог поретка, услед робована превазиВеним концепцијама и класичним правним приступима, нису били у могућности да их искористе. Ипак, развој међународне заједнице између два рата јасније je но ранији указао на настале промене. Y складу са тим реалностима општи интерс се са државе, као заштићене јединке, уочљивије ■— иако не непосредо, почео померати ка меБународној заједници која се штити као целина, дакле од појединачног ка општем. Организација Ујединених нација створена je ради истћх циљева као и Друштво народа развијана међународне сарадне и очувања мира. Пакт и Повела користе исте или врло сличне изразе, али смисао употреблених појмова je дубоко променен. Y првом реду Повела уводи појам ..мр.Вунярплггпг миря хх-Меябечют< ти, што значи неделивог и универзялнпг ммра—кофд. nfiy урягд рео свет. ДужнЪст нове организације није да загарантује мир и безбедност државама као јединкама, чланицама пре свега, већ општи мир заједиице као целине, мир и безбедност чланица, као и нечланица. Иако истиче као јед-