Анали Правног факултета у Београду

416

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

-но од својих основних начела принцип суверене једнакости, дакле суверености држава, Повела га иако то није експлицитно речено схвата много_уже нв ..HTTP je то икада раните био случај. Иако не прецизира појмове као што су „претња миру”, „нарушење мира" или „агресија”, ПовељаЈЗвлатћује Савет безйелности ля. самостално и коиачио одлучи када таква стања nocToie и. сходно томе, дедуја-ттпптив сувепештх лпжзвя коте се, ако се супротставе, аутоматски ставлају у положат кршиоиа меБународног права. Према Пакту да би се држава сматрала „миролубивом" било je довольно да не угрожава непосредно суседе оружаном силом. Према Повели, напротив, услови су много тежи, јер држава, чак и ако никоме директно не прети, може да постане предмет меВународних мера укојШко међународни орган процени да деловање йене владе, или догађаји који се зоивају на њеној територији, ттрелг.хавлоају м cyffgay”. Пре доношења Повеле са становишта меБународног права било je ноторно да граВански рат или однос неке владе према њеним граВанима спадају у унутрашњу надлежност такве земље. По Повели, иако je ово правило начелно у важности, то не мора бити случај ако граВански оат узме такве тзазхмеве ла угвожава безбелнпгт у плррћрролг делу светя, или се ради о грубом кршењу ипява чпвекя ттттп може имати исте последицеПГ“гаквйм случајевима, а и низу других, меБународна организација има права да интервенише, а изричито je утврБено да држава не може истицати приговор „унутрашње надлежности” да би отклонила мешање светске установе, ако ј£_д>ен орган утврдио да je реч о питању које дира у меБунар>однимир и безбедност. Шта више у таквоЈ ситуацији Повела не прави разлику измеВу држава чланица и оних које то нису, пошто се и на ове друге примењују правила Повеле. Очигледно je, дакле, да Повела интересе држава и њихову интеоесима и заштити меБунарп.лне зајелнјгце, схваћене у CBoioi свсукупности. j С друге стране. Повела има сасвим другачији однос од Пакта према појму „сарадње” и тај однос само потврВује исправност горньег заклучка. Наиме, ако je Аруштво народа требало да спречи рат и отклони, кроз разоружање, могућности његовог избијања, нацнје вала да на врло широком плану уклоне руштинске узроке неслагања й неједнакости у меВународној зајелнитти и гтворе_солилне услове за трајно одржавање мира. На тај начин je, практично, читав - међунаоодни живот од гаггања економског, социјалног, културног и другог развоја преко еманципадије зависшее народа до поштовања лудских права ставлен под контролу друштва. Већ и сам тайав приступ проблемима сарадње показује у којој je мери интерес свију ставлен изнад интереса појединих држава. Y Сан Франциску, врло вероватно, није Чжим учееншцгма било јасно у којој мери Повела мења положај државе у меБународном праву. Join увек под утиском насила коме су државе биле изложено у другом светском рату, творци Повеле су се трудили да им обезбеде што већу заштиту руководећи се притом, и овом приликом као и 1919, моралним вредностима и категоријама наслеВешlМ из прошлости. Y жели да задоволе истовремено и нове потребе и нове моралне критеријуме, оснивачи светске установе су, можда и несвесно, .условили концепт апсолутне заштите држа-