Анали Правног факултета у Београду

439

ТЕОРИЈА НЕДОЗВОЉЕНЕ KAY3E

следна примена ове теорије долази у питање када се постави питање каузе код доброчиних уговора. Једни сматрају да уговор о поклону и нема каузу, jep се ова састоји из економског еквивалентна, кога очигледно нема код поклона( 15 ), док друга сматрају да je кауза овде у одлуци поклонодавца да не тражи никакав еквивалент( 16 ) односно да се она види у негативном економском ефекту( 17 ). Y сваком случају, присталице објективног схватања каузе занемарују мотиве и каузу испитују путем истраживања економског еквивалента у уговорним односима. Забрањена кауза процетвује се објекхивно, без улажења у мотиве уговорних страна. Теорија каузе познаје бројна схватања која само делимично прихватају субјективно и објективно тумачење каузе. То су схватања која чине у извесном смислу симбиозу оба тумачења и која се налазе негде на средний измеВу крајње субјективног и крајње објективног критеријума. МеВутим, и у оквиру ових схватања не постоји једнодушност пошто извесна од њих више придају важност субјективном, док друга придају важност више објективном критеријуму. Оно што je међу њима једино заједничко, то je да она не полазе искључиво са субјективног или објективног становишга, већ да их комбинују, али уз једну приметну разноликост у закључцима( 18 ). Погледајмо укратко мешовито схватање каузе које заступа француски правник Капитан (Capitant), jep ће нам оно бити од интереса при анализи практичне примене теорије недозвољене каузе. Теорија каузе коју je изложио Капитан двадесетих година нашег века ( 19 ) и ко ja je добила наклоност доброг дела савремене правне доктрине( 20 ), на изванредно Погодин начин комбинује елементе субјективне и објективне тезе. Надахнута класичним учењем, она je успела да успостави однос измеВу каузе и мотива не одбацујуђи при томе ни корисност објективног изгледа каузе, ни корисност субјективног изгледа каузе, тако да у ствари значи „једну теорију која се може квалификовати као неокласична”( 21 )- Y испитивању појма каузе овај аутор полази од циља обвезивања. Свако лице које пристаје да се уговором обвеже према другом, чини то због циља који постиже там обвезивањем. Преузети обвезу без цилю не може се замислити у једном разумном акту. Тај цил> у правној терминологији назива се каузом обвезеС 22 ). Аовде je реч о једном психолошком појму каузе, али тај циљ се у крајњој линији своди на материјалну реализацију и овај момент ce y појму каузе представлю као њен објективни изглед. Овако дефинисана кауза не поклапа се са предметом уговора, jep нпр. код двострано обавезних уговора цил> сваке странке није обавеза друге, како je то класична теорија учила, него извршење обавезе друге странке (тако нпр. купац се

(15) Gaudement: op. cit., стр. 117.

(16) Louis-Liicas: op. cit., стр. 170.

(17) Гаме: op. eit., стр. 170

(is) Maury: Essai sur le rôle de la notion d’ équivalence en droit civil français, Pans, 1920; Le concept et le rôle de la cause des obligations, dans la jurisprudence, Revue internationale de droit comparé, 1951, стр. 495; Hamel: La notion de cause dans les libéralités, Etude de la jurisprudence français et recherche d'une définition, Paris, 1920, стр. 370 и ст.

(19) Capitani: De la cause des obligations, Paris, 1923.

(20) Rieg: op. cit., стр. 267.

(2i) Marty et Raynaud: op. cit., стр. 161.

(гг) Capitani: op. cil., стр. 21.