Анали Правног факултета у Београду

454

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

пломатским мисијама( 9 ). МеБутим, на Конференции Уједињених нација о дипломатским односима и имунитетима у Бечу (1961) био je одбачен овакав приступ при изради посебних правила меБународног права као неадекватан за ову установу дипломатског права и препоручено Генералној скупштини да се цело питање поново враги Колшсији на даље проучавање( 10 ). Са гледишта целокупног рада Уједињених нација на кодификацији и прогресивном развоју међународног права у овој области, ова одлука била je од ванредног значаја јер се са научне тачке гледншта дала нова, објективнија основа за рад и истраживав&е ове до тада потпуно неиспитане установе. На свом XV заседању (1963) Комисија je отпочела нову фазу проучавања овог питања полазећи од схватања да се специјална мисија разликује од сталне дипломатске мисије на основу своје посебне природе и функција, и изабрала професора Бартоша за спецнјалног известиоца, утврђујући лгу мандат за рад. У својсхву специјалног известиоца професор Бартош поднео je Комисији четири извештаја( и ), док je Комисија у свом раду израдила два нацрта правила, први нацрт на XVII заседању (1965) и дефинитивни Нацрт правила о специјалним мисијама, ca коментарима уз чланове на XIX заседању (1967), који je упућен владама на мишлзење и Генералној скупшхини на одлуку о начину његовог усвајања. Донета Конвенција о специјалним лшсијама (1969) прихватила je дефиницију специјалне мисије истичући да je то „привремена лшсијакоја има представнички карактер државе, a коју шаље једна држава код друге државе, уз пристанак ове последње да с њом расправља одре Вена питања и да код ње изврши одређен задатак”. Сви унети конститутивни елементи појма специјалне лшсије не дају само тачке разграничена специјалне миси je од сталне диплол!атске мисије и осталих облика претстављања држава (стална специјализована дипломатска мисија, стална мисија код меВуяародних организација, конзуларни уред), већ и према неким облшшма званичних лшсија које користе државе, али ко je нису обухваћене Конвенцијом. У исто време, унети правни критеријуми у дефиницију специјалне мисије омогућили су да се доВе до специфичних правних решена за основне елементе правног положаја, а нарочито олакшица, привилегија и имунитета специјалних мисија. 11l Основна карактернстика специјалних мисија као установе савременог меВународног права, посебно савременог дишуолгатског права, састоји се у томе што она има контрактуелни, консензуални карактер. За одашил>ање специјалне миснје потребан je меВусобни споразум између две др-

(ö) Л. E. F. Sans troni. Ad hoc diplomacy, UN, Doc. A/CN. 4, 129, 11 March, 1960. Нацрт je садржао осам чланова.

(io) Специјални подкомитет Конференције разматрао je ово шггање. Он ce састојао од представннка девет земаља. Представник Југославије био je нрофесор Бартош.

(и) I извештај (Л/ЦН.4/166/1964), II извсшта] (А/ЦН.4/179/1965), 111 извештај (А/ЦН.4/ /189, Адд. 1/1966) и IV нзвештај (А/ЦН. 4/196, Адд. I—s/1967). Извештаји износе око 550 страница.