Анали Правног факултета у Београду

455

YH И КОДИФИКАЦИЈА ПРАВИЛА О СПЕЦИЈАЛНИМ МИСИЈАМА

жаве, државе одашшьана и државе пријема мисије. Овај консензуални характер долази до изражаја од момента када једна држава жели да пошаље специјалну мисију па до завршетка њеног рада, односно испунена н>еног конкретно, специфичног задатка» Управо ова основна карактеристика специјалних мисија, као инструмента држава за решаване различитих питања меБусобне сарадње указивала je да при изради савремених општих правила меВународног права треба обезбедити и заштити да основно правно начело суверене једнакости буде основни регулатор при заснивању уговорног односа о раду специјалних мисија. Код регулисања правног положа] a специјалних мисија то je посебно важно и услед тога што се код њих не јавл>а само држава одашиљања и држава пријема мисије, већ и трећа држава у савременим развијеним меВународним односима која на посебан начин омогућава рад специјалних мисија. Ако се поБе од овог гледишта, може се рећи да je израВена Конвенција о специјалним мисијама (1969) настојала да се примена горњег основног начела савременог меБународноправног поретка унетог у Повељу УН, обезбеди у разним фазама рада специјалних мисија. Управо идеја кодификатора била je да се при томе успостави равнотежа измеВу начела суверене једнакости држава, као основног начела сарадње измеВу држава на данапньем степену развоја меВународне заједнице, и динамичног начела развијана меВународне сарадње путем употребе специјалних мисија. На тој основи тражила су се решена за поједине правке проблеме који су се појавили у овој области меВудржавних односа. Управо преко обезбеВена начела суверене једнакости држава при уговарању специјалних мисија и специфичности која постоји код специјалних мисија да се оне могу користити и када не постоје редовни, стални дипломатски и конзуларни односи измеВу државе одашиљана и пријема мисије, може се наћн одговор о стварној предности коју пружа ова установа дипломатског права за савремену праксу држава( 12 ). Даће се неки од примера где je начело суверене једнакости држава дошло до изражаја при кодификацији правила о специјалним мисијама од Уједињених нација. При одашиљању специјалне мисије неопходно je да постоји као претходни услов сагласност воља обе државе да се шаље односно прима конкретна специјална мисија. МеВусобна сагласност странака уговорница потребна je и за утврВене конкретног, утврВеног задатка (функције) мисије коју она треба да изврши. Начело суверене једнакости држава долази до изражаја и при одреБивању седишта мисије и код слана специјалне мисије једне државе код две или више држава, слана заједничке специјалне мисије у две или три државе, као и истовремено слане специјалне мисије две или више држава код друге државе ради решавана питана од заједничког интереса. У свим овим ситуацијама потребна je сагласност држава како оних које шаљу, а нарочито оне ко ja прима специјалне ми-

(12) Комисија je предложила да и непризнавагье држава такоЬе не представлю сметњу за коришћење специјалиих мисија, игго je пракса држава прихватила. На XXIII заседању Гснералне скупштине (1968), у Правном комитету био je одбачен овај предлог јер су поједине државе сматрале да кроз такве ситуације може доћи и до самог признаља држава, YH, Доц. А/7375Д1 Децембар, 1968, па. 51—55. Том приликом шило се више на политичку а не на правку дискусију.