Анали Правног факултета у Београду

456

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

сије. Начело суверене једнакости држава нашло je своје место и код регулисања правног положаја треће државе на чијој територији делују специјалне мисије. С обзиром на природу задатака специјалних мисија, оне ce често састају и одлучују на територији треће државе, обично неутралне државе. Новија дипломатска историја даје низ примера за овакве ситуације. Y таквим случајевима трећа држава постаје домаћин специјалне мисије. При изради правних правила о положају треће државе утврђено je да je потребна „изричита изјава” воље о пристанку треће државе за рад специјалне мисије на њеној територији, с тим да она има право да тај пристанак и повуче. Ради обезбеђења начела суверене једнакости држава њој je дато и првао да може поставити услове које држава одапшљања специјалне мисије мора поштовати. И даље, ради обезбеђења заштите права треће државе, посебно je прихваћено правило да се она изједначује са државом пријема специјалне мисије односно да она преузима права и обавезе државе пријема само” у оној мери у којој она то назначн приликом давања пристанка”. МеЬутим, треба указати да je и код рада на меВународном регулисању положаја специјалних мисија било настојања да се начело суверене једнакости држава не спроведе дословно. То се исполнило у разним облицима од великих сила, што je по правилу изразило револт средних и малих земаља, које у специјалним мисијама виде инструмент равноправие сарадње држава. То се одразило и код питања одређивања чланова специјалне мисије односно питана ко одређује колико и какав je ефектив потребан мисији. На XXIII заседану Генералне скупштине (1968), у Правном комитету, исполнен je такав став на тај начин што се захтевало да о том питању одређује само држава одашиљања мисије, а не споразумно, односно да се настоји да се пронаВе равнотежа измеВу интереса државе одашиљања и државе пријема мисије водећи при томе рачуна о сувереној једнакости држава. Велике силе су нарочито инсистирале да то право треба да има само држава одашиљања. Али овакво мишљење je одбачено после дуге дискусије и појединачног гласања које je требало да добије значај прнтиска на поједине делегације( 13 ). Уопштено говорећи, став великих сила при изради правила о специјалним мисијама био je испол>ен преко захтева да се ограштчи значај специјалних мисија само на мисије на тзв. министарском нивоу док не би требало меБународноправно регулисати положај тзв. мисија на „нижем нивоу”, техничких мнсија односно највећег броја специјалннх мисија којима се државе данас служе и користе у развијању својих све вшпе специјализираних спољних односа сарадње. Овакав став je наишао на отпор нарочито од земаља у развоју. Са друге стране, у последњој фази рада на спецпјалнпм мисијама, у Правном комитету Генералне скупштине, отпор западних земаља нарочито je испољен у ставу да треба извршити само „чисту” кодификацију правила и оне су веома тешко прихватиле прогресивии развој меВународног права у овој области и novum којп je било нужно унети у овој области савременог меВународног права, која je да

(13) Ибид, пар. 67—72.