Анали Правног факултета у Београду

44

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

оиих држава, које имају разведену обалу у смислу отока уз копнено подручје него и оточних држава; поглавито се то односи на Филшшне и Индонезију, које су повлачењем полазних црта море унутар архипелага учиниле унутрашньим водама( 15 ). Територијално море. Успркос томе што je ограничена, посебно правом нешкодљивог проласка бродова стране државне припадности, „сувереност државе протеже се преко њезина копненог подручја и њезиних унутрашњих морских вода и на појас мора уз њезине обале, који се назива територијалним морем”.( 16 ) Па ту одредбу, Женевска конвенција о територијалном мору и вањском појасу надовезује друге, о одреВивању границе територијалног мора. Према чл. 3, полазна црта за мјерење ширине je „црта ниске воде уздуж обале”, а, према чл. 4, ако je ријеч о разведеној обали, „може се употребити метода равних полазних црта, које спајају прикладне точке”, узимајући у обзир правила, која смо мало приje споменули, у вези с унутраппьим морским водама. Y том контексту ширина, међутим, није одређена, него je то индиректно учшьено у другом дијелу Конвенције, гдје je, у вези с вањским по ј асом, прописано, да се овај „не може простирати преко дванаест мил>а од полазне црте, од које се мјери ширина територијалног мора.”( 17 ) Будући да површина мора које потпада под власт обалне државе овиси и о вањској граници унутрагшьих морских вода, све оно што je с тим у вези речено, вриједи и овдје, ади то није једтшо што потврђује тенденцију ширења власти држава на мору. Y прилог таквој тенденцији говори већ правило о мјерењу ширине на темељу црте ниске воде( 18 ), алијош више од тога, пракса, односно законодавство држава кроз повијест и данас о самој ширини територијалног мора. Уз стално неслагање између јаких поморских држава, којима одговара да што веће површине мора буду слободне, и осталих, вааска граница се похищала од ширине одреЬене дометом топовских хитаца, у Гроциусово вријеме, ширине од три миље, затим четири и шест, па дванаест, како je то нормирано Женевском конвенцијом о територијалном Atopy и вањском појасу од 1955. и прихваћено од већине држава, до најновије праксе латинско-амерпчкнх држава Чилеа, Еквадора и Перуа, које својатају iMope до удаљености од двјесто миља од обале( 19 ).

(is) В. Andrassy, International Law and the Resources of the Sea, New York London 1970, стр. 39 и 40; Бартош, Међупародно јавно право, 11, Београд 1956, стр. 167 и 168; Gidel, Le droit international public de la mer, 111, Paris 1934, стр. 706—727; Pharand, The Waters of the Canadian Arcitic Islands, Ottawa Law Review, 1969, бр. стр. 414—432; Whiteman, op. cit. r стр. 274—303.

(16) Чл. 1. Жепевскс конвенције о територијалном пору и вањском nojacv.

(17) Чл. 24.

(is) Andrassy, op. cit., стр. 36.

(19) В.: Andrassy, Међународно право, Загреб 1971, стр. 153—155 и тамо Ц«тирана дјела; Florsheim, Territorial Seas 3000 Year Old Question, Journal of Air Law und Commerce, 1970, бр. 1, стр. 73—104; Gidel, op. cit. стр. 23 и сл.; Кагичнћ, Mops и власт обалне државе, 3aipeö 3953, стр. 132 и сл.; Whiteman, op. cit., стр. 14—207, 1089 и 1090. Занимлишо je споменути, да Народна Републиха Кина подржава захтјеве латинскоамсричких земалл (Уједињене нације Недел>не новости од 22. 11. 1971, стр. 1). Успоређујупи чл. 5. Закона из 1948. и чл. 11. Закона из 1965, видимо да je и Југославија прошприла територијално море са пзест на десет миља.