Анали Правног факултета у Београду

45

О ПРАВНОМ РЕЖИМУ СБЈЕКТА МЕБУНАРОДНОГ ПРАВА

Вањсгси појас. Уз споменуту одредбу о ширини вањског појаса, у чл. 24. исте Женевске конвенције схоји: „Y појасу охвореног мора, који ce налази уз херихоријално море, обална држава може врпшхи надзор похребан, да би: а) спријечила повреде својих царинских, фискалних, усељеничких или здравсхвених прописа на свом подручју или у свом херихоријалном мору; б) казнила повреде истих тих прописа почињене на њезину подручју или у њезину херихоријалном мору.” На хај начин уређени режим дијела мора, који ce надовезује на терихоријално, изразих je примјер ширења власхи државе на просхор (охворено море) у којему нема искључива суверена права. Као резулхах новијег развоја права мора (последних педесехак година) ( 20 ), то je корак на пуху да се у потпуносхи иснуни Катичићево предвнђање из 1953; „Вањски морски појас на пуху je, да посхане позитивно нормираном установом меВународног права; заједно с новоутврЬеним правима држава, што се тиче риболова на отвореном мору, искоришћивања подморја изван граница територијалног мора и овлаштењима на мору изнад тог подручја. Тиме се установљују шири простори, у којима државе врше опсежне појединачне функције са значајем искључивости по територијалном критерију за надлежност. Напосе су права, која ce признају држави y вањском морском појасу, таквог значаја и опсега, какви су већ једном били подлога за стварање самог данашњег територијалног мора, тј. за претварање у зону опће државне суверености ограничене тек међународним правом; и стадно ce јављају гласови, који предлажу исто рјешење и за подручје данашњег вањског морског појаса.”( 21 ) Y прилом том ставу говоре, можда, и саме Женевске конвенције: иако je изричито наглашено да je вањски појас дио отвореног мора, одредбе ko je се на њега односе налазе се у конвенцији која уређује режим територијалног мора. Отворено море. Основна карактеристика правног режима отвореног мора јесте слобода кориштења од стране свих држава и, у складу с тим, забрана запосједања било којег његовог дијела. Y чл. 2. Женевске конвенције о отвореном мору од 1958.С 22 ) стилизирано je то овако: „Будући да je отворено море слободно за све народе, не може нпједна држава оправдано захтијевати, да подвргне било који његов дио својој суверености. Слобода мора врши се под увјетима, што их одређују ови чланци и друга правила међународног права. Она садржава напосе, како за обалне, тако и за необалне државе: 1. слободу пловидбе; 2. слободу риболова; 3. слободу полагања подморских кабела и цјевовода; 4. слободу прелијетања.

(20) В.: Иблер, Вањски морски noiac, Зборник за поморско право, Загреб 1955, стр. 11—70; Катичип, Правый положај вањског морског појаса у систему обалних вода, Зборник за поморско право, Загреб 1957, стр, 137—156; Whiteman, op. cit. , стр. 480—498. Према чл. 18. Закона из 1965, вањски појас Југославије износи двије миље (раније четири).

(si) Катичић, Море и власт обалне државе, Загреб 1953, стр. 320 и 321,

(22) За текст в.: Р. Т. 450, стр. 82 и сл.; Службени лист додатак, 1965, бр. 4, стр. 190—197.