Анали Правног факултета у Београду

46

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Све државе врше те слободе као и друге признахе опћим начелима међународног права, водећи разумно рачуна о интересима других држава на слободи отвореног мора.” Немогуће je у овако кратком приказу и набрајати све начине, на које државе настоје да своју власт, барем у извјесној мјери, пропшре на отворено море, чиме се истовремено ограничава садржај појма „слобода мора” на отвореном мору и умањује површина тог дијела мора. На неке начине осврнули смо се, а осврнут ћемо се и ниже, у вези с другим објектима( 23 ), a овдје ћемо само споменути неке друге. Но прије тога, жељели бисмо указати на то, да се темел> такве тенденције налази у самим правилима, којима je уређен режим отвореног мора, конкретно у Женевској конвенцији. Налазимо га већ у негативно ј дефиницији отвореног мора, садржаној у чл. 1: „Под отвореним морем разумијевају се сви дијелови мора, који не припадају територијалном мору или унутрашњим морским водама неке државе”; отворено море je, дакле, описано „као простор који преостаје пошто се утврди што од мора потпада под сувереност обалних држава.”( г4 ) Као размјерно неодређене, можемо оцијенити одредбе чл. 2, сходно којима постоји забрана подвргавања суверености било којег дијела и слобода кориштења за све државе, а да се при томе води „разумно рачуна о интересима других држава”. Имајући на уму један од основних закона физике, да се у исто вријеме, на истом мјесту не могу налазити два тијела, јасно je, да многи видови кориштења аутоматски значе искључење сваког другог да чини то исто. Кад би се то примјенило, на примјер, на полагање кабела или цјевовода, могла би нам се замјеритп ситничавост, али се на то пнтање надовезују друга, крупнија, на која нећемо покушати дати одговор, него их само забиљежити; то су, међу осталим, питање умјетних отокаС 25 ) и затварање појединих диј слова отвореног мора у сврху војних маневара, покуса с разним врстама оружјаС 26 ), или у било коју другу сврху( 27 ). Без обзира да ли сматрамо да je то у складу с правом или не, чшьеница je да таква пракса постоји. И Женевска конвенций о отвореном мору (чл. 24. и 25), и неки други правки актиС 28 ), пружају даље основе државама за протезање своје надлежности на тај дио мора, у првом реду у вези с риболовом, односно очувањем биолошких

(23) Ширење власти држава у простору врло често иде на уштрб отвореног мора,. \главном ради тога, што отворено море обухваћа највећн, практички и ј едини, простор на земљи, који не потпада под ничију исклучиву власт.

(24) Иблер, Слобода мора, Загреб 1965, стр. 93 н 94.

(25) В. Anûrassy, op. cit., стр. 168 и тамо цнтирана дјела.

(26) В.: Andrassy, op. cit., стр. 177 и тамо цитирана дјела; Whiteman, op. cit.,. стр. 619—628.

(27) Учестала je пракса затварања појединнх дијелова отвореног мора због спуштања a прихваћања посаде умјетних сателита.

(28) Женевска конвенција о рыболову и очувању биолотпких богатстава отвореног мора од 1958. (Р. Т. 559, стр. 285 и сл.; Службенп лист додатак, 1965, бр. 4. стр. 197—202); Лондонска конвенција о спрјечавању загађнвања мора нафтом од 1954, измијењена 1962. и 1969. (пречишћенн tckci у International Legal Materials, 1970, бр. 1, стр. 1—24); Bruxelleska конвенција о интервенцији на отиореном мору у случају незгода које доводе до загађивања пафтом од 1969. ( International Legal Materials, 1970, бр. 1, стр. 25—44).